Izvor: Politika, 29.Mar.2012, 01:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na najdubljem dnu okeana je kao u svemiru
Kada sam dotakao dno, ono je bilo sasvim jednolično i prazno. Osetio sam potpunu izolovanost od čovečanstva, ispričao je Džejms Kameron
U filmskim fantazijama Džejmsa Kamerona kao što su „Avatar” i „Ambis” nepoznata prostranstva su puna boja i čudnih stvorenja. Kada se ovih dana spustio na najdublje dno okeana, stvarnost je izgledala drugačije.
„Kada sam dotakao dno, ono je bilo sasvim jednolično i prazno. Osetio sam potpunu izolovanost od čovečanstva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Više od svega, shvatite koliko ste sićušni u ogromnom, nepoznatom i neistraženom prostoru”, prenosi njegove utiske agencija AP.
Očekivanja da će sresti neko čudno morsko biće koje bi probudilo maštu za neki novi film nisu se ispunila. Nije video nijednu ribu niti bilo koje živo stvorenje osim sićušnih amfipoda kojih obično ima na ovim dubinama. Tragao je i za kamenjem koje bi možda krilo neku egzotičnu koloniju crva ili drugih čudnih bića, ali nije našao ništa.
„Samo sam sedeo i kroz prozor posmatrao pustu ravnicu koja liči na Mesec. Osećao sam se doslovno kao da sam na jedan dan otišao u svemir”, rekao je Kameron.
Poznat kao režiser najisplativijih filmova do sada, „Avatara” i „Titanika”, Kameron je u ponedeljak ušao u istoriju zahvaljujući svojoj drugoj velikoj strasti – osvajanju morskih dubina.
Spuštajući se do najdublje tačke na planeti, u Marijanski rov, postao je prva osoba koja je u samostalnoj misiji dotakla najniže okeansko dno, a treća uopšte. Pre 50 godina je to pošlo za rukom američkom marincu Donu Volšu i pokojnom švajcarskom okeanografu Žaku Pikaru, koji su u ovom podvodnom kanjonu zajedno proveli 20 minuta.
Holivudski reditelj održao je telefonsku pres-konferenciju sa jahte, u povratku do obale s mesta gde je nekoliko sati ranije izronio na površinu Tihog okeana, oko 500 kilometara jugozapadno od američkog ostrva Guam.
Ispričao je kako je ponirao kroz okeansku tminu, stešnjen u hladnoj kapsuli na dnu specijalno dizajnirane podmornice „Dip si čelinčer” koja se, vrteći se ukrug, spuštala brzinom od 166 metara u minutu.
Oko tri sata je lebdeo kroz ledene mračne dubine, osvetljene samo specijalnim svetlima podmornice. Utisak je bio kao da klizi preko „veoma meke ravnice, nalik na želatin”.
Juče je „Nešenel džiografik“, jedan od sponzora ove misije, objavio prvi snimak iz podmornice na kom se vidi nepregledno, pusto, plavo prostranstvo.
Upitan da li je video nešto što će možda iskoristiti u nekom sledećem filmu oskarovac je odgovorio: „Sve što sam ikad video pod vodom odlazi u lavirinte moje mašte i preliva se u ono što pišem”.
J. J. K.
objavljeno: 29.03.2012.
