Izvor: B92, 09.Okt.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 9. oktobar
1701. U Nju Hejvenu, u američkoj državi Konektikat, osnovan je Univerzitet Jejl, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD.
1789. U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo Beograd.
1806. Pruska prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kom je poražena, uz velike teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila je celo područje između Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
1831. U atentatu ubijen predsednik Grčke Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao apsolutistički, oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt liberalnih političara.
1835. Rođen francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen Sans, jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva. Njegov bogat opus obuhvata sve vrste muzičkih dela.
1854. Rođen srpski fizičar i izumitelj Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike na Univerzitetu Kolumbija. Njegov najznačajniji izum, samoindukcioni kalemovi, omogućio telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu "Od iseljenika do pronalazača" dobio Pulicerovu nagradu, 1924.
1892. Rođen Ivo Andrić, prvi i jedini jugoslovenski književnik koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost, 1961, za roman "Na Drini ćuprija".
1915. Nemačke i austrougarske trupe u Prvom svetskom ratu zauzele Beograd.
1934. U Marselju ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat u kom je poginuo i ministar inostranih poslova Francuske Žan-Luj Bartu organizovali su lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, izvršio ga je Vlada Černozemski.
1944. Počela Treća moskovska konferencija. Premijer Velike Britanije Vinston Čerčil i lider SSSR-a Josif Visarionovič Staljin razmatrali problem Poljske, Grčke i Jugoslavije i dogovarali se o uređenju Evrope posle Drugog svetskog rata.
1962. Uganda stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.
1963. Više od 2.000 ljudi poginulo u poplavama posle pucanja oko 300 metara visoke brana Vajont, kod Beluna, u severoistočnoj Italiji.
1967. U Boliviji ubijen argentinski revolucionar Ernesto Gevara Če, simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao borac za pravdu stekao veliku popularnost širom sveta, posebno među mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u vladi Fidela Kastra, u novembru 1966. postao lider gerilaca u Boliviji, u oktobru 1967. zarobljen, potom ubijen.
1975. Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio Nobelovu nagradu za mir.
1983. U eksploziji bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno 18 funkcionera Vlade Južne Koreje, među njima četiri ministra i šef diplomatije Li Bum Suk. Vlasti Južne Koreje za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje.
1992. U pokušaju da spreči razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru BiH. Mirovnim snagama naloženo da nadgledaju zabranu.
1993. U sukobima Bošnjaka i Hrvata u Mostaru, u Bosni i Hecegovini, srušen Stari most, simbol grada, sagrađen u XVI veku, za vreme turske vladavine. Most bio pod zaštitom Uneska.
1997. Više od 200 ljudi poginulo kada je uragan Paulina pogodio meksičko letovalište Akapulko.
2001. Američki naučnici Erik Kornel i Karl Vimen i Nemac Volfgang Keterle dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Otkrili novo stanje materije, ultrahladni gas, čija primena otvara mogućnosti za razvoj precizne elektronike.
2002. Prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma održan TV duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug. Stavove sučelili Vojislav Koštunica i Miroljub Labus.
2002. Umro jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak, jedan od najznačajnijih reditelja u domenu istorijske dokumentarne drame. Oprobao se u svim ostalim televizijskim žanrovima.
2004. U Avganistanu održani prvi direktni predsednički izbori u istoriji te zemlje, pobedio dotadašnji privremeni predsednik Hamid Karzai.
