Izvor: B92, 07.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 7. jul
Umrli Šeridan, Om, Dojl i Hercigonja, rođeni Žakar, Maler, Šagal i Menoti, japansko-kineski rat, ustanak u Srbiji, Brionska deklaracija.
1307. Engleski kralj Edvard I umro na putu za Škotsku, kuda je krenuo da uguši ustanak.
1572. Umro Sigismund II August, poslednji poljski kralj iz dinastije Jagelovič. Tokom njegove vladavine, stvorena unija Poljske, Litvanije i Zapadne Pruske, Lublinska unija. 1572. proglasio opštu slobodu veroispovesti.
1585. Pod >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pritiskom katoličke Svete lige, francuski kralj Anri III izdao Nemurski edikt protiv protestanata.
1752. Rođen Žozef-Mari Žakar, francuski pronalazač. Izumeo razboj za tkanje.
1807. U Tilzitu potpisan mirovni ugovor kojim je završen rat Francuske i Rusije, učesnice u koaliciji protiv Napoleona. Ugovor, koji je ostao na snazi do Napoleonove invazije na Rusiju 1812, podrazumevao i savezništvo, a Napoleon se, pored ostalog, obavezao da neće progoniti Crnogorce zbog njihove borbe protiv Francuske.
1815. Savezničke snage, Šesta koalicija protiv Napoleona, ušle u Pariz po abdikaciji Napoleona Bonaparte.
1816. Umro irski dramski pisac i političar Ričard Šeridan. Kao član parlamenta Velike Britanije proslavio se kao politički govornik.
1854. Umro nemački fizičar Georg Simon Om. Po njemu ime dobila jedinica za merenje električnog otpora.
1860. Rođen austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler, autor simfonija i ciklusa pesama. Bečka opera pod njegovom upravom doživela zlatno doba.
1887. Rođen francuski slikar i grafičar rusko-jevrejskog porekla Mark Šagal. Veći deo života proveo u Parizu, ali se inspirisao ruskim folklorom i uspomenama iz detinjstva. Ilustrovao Gogoljeve "Mrtve duše" i Bibliju i oslikao parisku Operu, sinagogu u Jerusalimu, zgradu Ujedinjenih nacija u Njujorku i uradio vitraže u katedrali u Mecu.
1893. U Zagrebu rođen hrvatski pisac Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima na jugoslovenskom prostoru XX veka. Od 1950. bio na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obiman književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame, eseje.
1898. SAD anektirale Havajska ostrva.
1911. Rođen italijanski kompozitor Đankarlo Menoti. Osnovao muzički festival u Spoletu.
1930. Umro engleski pisac Artur Konan Dojl, lekar po zanimanju. Oprobao se u različitim književnim žanrovima, svetsku popularnost stekao pričama o detektivu Šerloku Holmsu.
1937. Sukobom japanskih i kineskih trupa kod mosta Marko Polo, blizu Pekinga, počeo japansko-kineski rat.
1941. U Srbiji počeo ustanak protiv nemačke okupacije, pod vođstvom komunista.
1978. Po sticanju nezavisnosti od Velike Britanije, proglašena država Solomonska Ostrva.
1991. Usvojena je Brionska deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, kojom se Vlada SFRJ obavezala na povlačenje JNA iz Slovenije, a vlasti Slovenije na demobilizaciju svojih trupa. Odluke Slovenije i Hrvatske o nezavisnosti suspendovane na tri meseca. Prihvaćeno da u Sloveniju i Hrvatsku dođu posmatrači Evropske zajednice.
1994. U Jemenu okončan dvomesečni građanski rat, ulaskom trupa Severnog Jemena u glavni grad Južnog Jemena Aden.
1995. U Beogradu otvorena prva podzemna železnička stanica.
2000. U Beogradu umro jugoslovenski kompozitor i muzikolog Nikola Hercigonja. Njegova muzika inspirisana nacionalnom istorijom i folklorom.
2000. Tiraž knjige "Hari Poter i vatreni pehar", četvrti nastavak avantura dečaka-mađioničara, rasprodat u pretplati.
2001. SAD posle četiri dana pregovora japanskim vlastima predale narednika Timotija Vudlenda, osumnjičenog za silovanje mlade Japanke na ostrvu Okinava, čime je razrešen diplomatski spor dve zemlje. Vudlend kasnije osuđen na 32 meseca zatvora. Slučaj izazvao revolt žitelja Okinave, na kom su 1995. tri vojnika SAD silovala dvanaestogodišnju devojčicu.
2003. Odlukom predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Pedija Ešdauna zamrznuti bankovni računi 14 osoba u BiH, među njima članova porodice haškog optuženika Radovana Karadžića.
2005. U seriji eksplozija u podzemnoj železnici i gradskom autobusu u Londonu život izgubilo 56 osoba, a više od 700 ih povređeno. Odgovornost za napade preuzela Al Kaida za Evropu.
.jpg)
