Izvor: B92, 05.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 5. septembar
Rođeni Kampanela, Majerber i Radakrišnan, umrli Kont, Ristić, Tereza i Leovac
1514. Turski sultan Selim I ušao u Tabriz, u Persiji.
1568. Rođen italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, 1599. osuđen na doživotni zatvor. Oslobođen posle 27 godina, na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao u delu "Grad Sunca", koje je postalo udžbenik utopijske filozofije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
1600. Poveljom engleske kraljice Elizabete osnovana Istočnoindijska kompanija, koja je dobila monopol na trgovinu sa istokom, čime je počela britanska trgovačka, a potom i kolonijalna ekspanzija na indijskom podkontinentu.
1774. U Filadelfiji počeo Prvi kontinentalni kongres. Predstavnici 13 američkih kolonija usprotivili se britanskom uticaju u Severnoj Americi, što je bio uvod u Američki rat za nezavisnost, u aprilu 1775.
1791. Rođen nemački kompozitor Jakob Libman Ber, poznat kao Đakomo Majerber. Živeo u Parizu, gde je komponovao glavna dela i odigrao značajnu ulogu u stvaranju francuske velike opere.
1800. Britanci, pod komandom admirala Nelsona, od Francuza preuzeli Maltu. Pariskim mirom 1814. Britanija i zvanično dobila Maltu, koja je postala važna britanska baza na putu prema Indiji.
1857. Umro francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i sociologije.
1864. Flote Velike Britanije, Francuske i Holandije napale Japance u tesnacu Šimonoseki, u znak odmazde zbog odluke Japana da zatvori svoje luke i istera strance.
1888. Rođen indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, predsednik Indije od 1962. do 1967, profesor filozofije na indijskim univerzitetima i na Oksfordu. U delima zastupao filozofski univerzalizam i ideju integracije istočne i zapadne filozofije.
1899. Umro srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata XIX veka. Uspešno vodio pregovore s Turcima o oslobađanju srpskih gradova, predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer. Napisao "Diplomatsku istoriju Srbije 1875-1878".
1905. Mirom u Portsmutu, Nju Hempšir, uz posredovanje predsednika SAD Teodora Ruzvelta, završen rusko-japanski rat. Rusija Japanu predala Port Artur i priznala japanske interese u Koreji.
1939. SAD proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu, ali kasnije na osnovu dva zakona oružjem pomagali savezničke snage. Amerikaci ušli u rat 7. decembra 1941, kada su japanske trupe napale pomorsku bazu SAD Perl Harbur.
1960. Predsednik Konga Žozef Kasavubu smenio vođu nacionalno-oslobodilačkog pokreta i prvog premijera Konga Patrisa Lumumbu.
1972. Pripadnici palestinske terorističke organizacije Crni septembar kidnapovali, potom ubili, 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara u Minhenu. U 24 časa dugoj pucnjavi na aerodromu poginula četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac.
1977. Zapadnonemački teroristi oteli predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera. Šlajerovo telo nađeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.
1990. Premijeri Severne i Južne Koreje sastali se u Seulu, na prvim zvaničnim razgovorima dve zemlje na tom nivou od podele, posle Korejskog rata 1953.
1995. Francuska izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifičkom ostrvu Mururoa, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.
1997. U Kalkuti umrla Majka Tereza, misionarka koja je život posvetila siromašnima i bolesnima. Za humanitani rad 1979. dobila Nobelovu nagradu za mir. Albanka rođena u Skoplju, 1928. stupila u družbu Majke Božje od Loreta u Irskoj, potom u Kalkuti 1950. osnovala novu družbu Sestre misionarke ljubavi.
2000. U Beogradu umro Slavko Leovac, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, jedan od najistaknutijih književnih kritičara i istoričara srpske književnosti u drugoj polovini XX veka.
2001. Državni tužilac Perua podigao optužnicu protiv bivšeg predsednika Alberta Fudžimorija zbog umešanosti u dva masakra koje su izvršili paramilitarni odredi ranih devedesetih godina.
2002. U eksploziji automobila-bombe u Kabulu poginulo 26, povređeno 150 osoba. U Kandaharu izveden atentat na predsednika Avganistana Hamida Karzaia.
2003. SAD zamrzle finansijska sredstva desetorici članova azijske terorističke grupe Džema islamija, koja se dovodi u vezu sa Al Kaidom.
