Izvor: B92, 04.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 4. februar
Rođeni Košćuško, Erhard i Prever, umrli Miletić, Aralica i Šmeling, Vašington prvi predsednik SAD, samit na Jalti, stvorena SCG.
1536. Francuski kralj Fransoa I ušao je u savez s turskim sultanom Sulejmanom I da bi se suprotstavio Habsburgovcima.
1746. Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško, borac protiv podele Poljske i vođa ustanka protiv Rusa 1794. Učestvovao je u Američkom ratu za nezavisnost od 1776. i bio ađutant Džordža Vašingtona.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
1783. Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.
1789. Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina, i povukao se iz politike 1797. odbivši da se treći put kandiduje za šefa države.
1897. Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig Erhard, zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, pobornik neoliberalne ekonomije i glavni tvorac nemačkog "privrednog čuda".
1900. Rođen je francuski pisac Žak Prever, "pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće", autor čuvene "Barbare", veoma popularan među mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea "Obala u magli", "Hotel Sever", "Deca raja", "Ljubavnici iz Verone".
1901. Umro je srpski političar, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj. Bio je gradonačelnik Novog Sada (1861) i predvodnik liberalne struje na Blagoveštenskom saboru (1861). Pokrenuo je čuveni list "Zastava", vodeće glasilo vojvođanskih Srba.
1904. Japanska ratna mornarica je blokirala rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je označilo početak rusko-japanskog rata.
1938. Adolf Hitler je preuzeo resor ministra rata nacističke Nemačke, a za šefa diplomatije je imenovao Joahima fon Ribentropa.
1945. U mestu Jalta na Krimu sastali su se britanski premijer Čerčil, predsednik SAD Ruzvelt i sovjetski lider Staljin da bi se dogovorili o akcijama za završetak Drugog svetskog rata i planovima u posleratnom periodu. Smatra se da je na toj konferenciji dogovorena podela "sfera uticaja" tadašnjih svetskih sila, što je kasnije dovelo do hladnog rata između komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.
1946. Bivši predsednik srpske vlade general Milan Nedić izvršio je samoubistvo tokom istražnog postupka. Nedić je bio optužen za izdaju i ratne zločine u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.
1961. U Angoli je počeo ustanak protiv portugalske kolonijalne vlasti. Oslobodilački rat okončan je 1974, a u oktobru 1975. Angola je stekla nezavisnost.
1966. Prilikom pada japanskog putničkog aviona "Boing 727" u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.
1972. Velika Britanija i devet drugih zemalja priznalo je Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.
1974. Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.
1976. U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.
1976. Glavni grad Mozambika Lorenso Markeš je preimenovan u Maputo.
1980. Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od vodećih umetnika srpskog slikarstva 20. veka.
1989. U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja Alfredo Štresner, koji je vladao 35 godina. U pobuni je poginulo više od 300 ljudi, uglavnom vojnika. Novi predsednik Paragvaja postao je general Andres Rodriges.
1990. U terorističkom napadu iz zasede na autobus sa izraelskim turistima u Egiptu poginulo je devet turista i dva egipatska policajca, a 20 osoba je ranjeno.
1994. Tokom bosanskog rata u sarajevskom predgrađu Dobrinja devet ljudi je poginulo i 15 ranjeno od artiljerijske granate. Među nastradalima, koji su čekali u redu za humanitarnu pomoć, bilo je i troje dece.
1997. U snažnoj oluji sudarila su se dva vojna izraelska transportna helikoptera tipa "Ć-53 Sikorski" koji su prevozili elitne jedinice. Poginula su 73 vojnika.
1998. U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500 ljudi.
2000. Formiranje nove austrijske koalicione vlade sa ekstremno desničarskom Slobodarskom strankom Jerga Hajdera izazvalo je proteste u Beču i drugim mestima u Austriji. Izraelski ambasador napustio je Beč, a Evropska unija je uvela političke sankcije Austriji.
2003. Oba veća jugoslovenskog parlamenta izglasali su Ustavnu povelju i Zakon o njenom sprovođenju, čime je prestala da postoji Savezna Republika Jugoslavija. Nova država dobila je ime Državna zajednica Srbija i Crna Gora.
2004. Pakistanski vrhunski nuklearni fizičar, Abdul Kadir Kan prihvatio je punu odgovornost za odavanje podataka o nuklearnoj tehnologiji Iranu, Libiji i Severnoj Koreji i zatražio od nacije da mu oprosti.
2005. Umro je Maks Šmeling (99), bokserska legenda i prvi Evropljanin šampion sveta. Bivši nemački bokser je titulu svetskog prvaka osvojio 1930. pobedivši Džeka Šarkija. U istoriju boksa ušao je i njegov čuveni nokaut iz 1936, takođe, legendarnog američkog boksera Džoa Luisa 12. rundi meča.
.jpg)
