Izvor: B92, 30.Maj.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 30.maj
1431. U Ruanu na lomači spaljena francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka. Po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je činila jeres i da je veštica. Rehabilitovana na reviziji procesa 1456, odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena za sveticu.
1498. Kristofer Kolumbo sa šest brodova isplovio iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet. Tokom tog putovanja otkrio Trinidad i obale Južne Amerike, odnosno stigao do ušća reke Orinoko u Atlantski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << okean.
1536. Engleski kralj Henri VIII venčao se s trećom ženom Džejn Sejmor, 11 dana po pogubljenu njegove druge žene Ana Bolen.
1593. U tuči u jednoj londonskoj kafani ubijen Kristofer Marlou, najznačajniji engleski dramski pisac renesanse pre Šekspira.
1640. U Antverpenu umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Njegovo delo imalo ogroman uticaj na evropsko slikarstvo. Kao uglednom građaninu poveravane mu diplomatske misije u Parizu, Londonu i Madridu.
1744. Umro engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup.
1778. Umro francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u XVIII veku.
1814. Rođen ruski revolucionar anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru. Uspeo da pobegne na zapad Evrope i nastavio revolucionarne aktivnosti.
1848. SAD i Meksiko ratifikovali sporazum iz februara 1848, posle poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Za naknadu od 15 miliona dolara u sastav SAD ušle meksičke teritorije Novi Meksiko i Kalifornija i delovi Nevade, Jute, Arizone i Kolorada.
1876. Zbačen turski sultan Abdul Azis, na presto stupio njegov nećak Murat V. Murat V svrgnut nekoliko meseci kasnije i stavljen u doživotni pritvor u jednu carigradsku palatu.
1909. Rođen američki klarinetist i kompozitor Beni Gudmen, najpopularniji džez-muzičar tridesetih godina, "kralj svinga". Svirao i sa simfonijskim orkestrima, najčešće dela Bele Bartoka i Arona Koplenda.
1912. Umro američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, pionir avijacije. 1903. s bratom Orvilom izveo prvi let avionom u istoriji vazduhoplovstva.
1913. U Londonu zaključen mirovni ugovor članica Balkanskog saveza, odnosno Bugarske, Srbije, Crne Gore i Grčke, i Turske, kojim je okončan I balkanski rat. Turska tim ugovorom izgubila sve balkanske posede, na evropskom tlu ostao joj Carigrad sa okolinom.
1918. Umro ruski filozof Georgij Valentinovič Plehanov. 1883. u Ženevi osnovao prvu rusku marksističku grupu Oslobođenje rada, koja je početkom devedesetih usko sarađivala s Lenjinom. Plehanov se kasnije kritički odnosio prema taktici boljševika i, smatrajući da Rusija nije dovoljno sazrela za socijalizam, Oktobarsku revoluciju ocenio kao kobnu grešku.
1942. Britansko ratno vazduhoplovstvo s 1.047 aviona bombardovalo nemački grad Keln, u II svetskom ratu.
1956. Jugoslovenska državno-partijska delegacija s Josipom Brozom Titom na čelu doputovala u SSSR, u prvu posetu posle smrti Staljina i raskida s Moskvom 1948.
1960. Umro ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu roman "Doktor Živago", objavljen u inostranstvu, posle čega je Pasternak izbačen iz ruskog Saveza pisaca. U SSSR-u "Doktor Živago" štampan 1988.
1961. Iz zasede ubijen dominikanski diktator Rafael Truhiljo.
1973. Zapadna Nemačka i Čehoslovačka postigle dogovor o normalizaciji odnosa, posle 32 godine dugog prekida.
1980. Papa Jovan Pavle II stigao u Pariz, u prvu posetu nekog pape Francuskoj od 1814.
1992. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 757, kojom su Jugoslaviji, zbog umešanosti u rat u Bosni i Hercegovini, uvedene sankcije koje podrazumevaju ekonomsku blokadu i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom.
1992. U Beogradu, ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem protestovalo protiv rata u SFRJ i saosećanje sa svim žrtvama.
1994. Umro srpski nuklearni fizičar i hemičar Pavle Savić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Doprineo razvoju procesa nuklearne fisije.
1995. Rusija formalizovala odnose s NATO-om, ali ponovila upozorenje da bi širenje zapadnog vojnog saveza na istok Evrope moglo da podeli kontinent.
1998. U severnoj avganistanskoj provinciji Tahar u zemljotresu poginulo najmanje 3.000 ljudi.
1999. U vazdušnim udarima NATO-a na Jugoslaviju pogođen senatorijum u Surdulici. Poginulo 20 osoba.
1999. U juranjavi posle rok-koncerta u Minsku poginule 54 osobe. Jurnjava nekoliko hiljada mladih počela kada su pokušali da se sklone u podzemnu železnicu od iznenadne oluje.
2000. Vojna komanda na Fidžiju proglasila vanredno stanje da bi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici držeći premijera i grupu vladinih službenika kao taoce.
2001. Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine u II svetskom ratu, bivši oficir SS-a i nadzornik u koncentracionom logou Terezijenštat, 89 godina star Anton Malot, osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva tri i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti na svirep način.
2003. Savet bezbednosti UN odobrio slanje mirovnih trupa u severoistočnu provinciju Ituri u Kongu radi uspostavljanja mira i sigurnosti u regionu, narušenih nasiljem između etničkih milicija. EU odobrila odlazak oko 1.400 svojih trupa u tu zemlju.
2004. Izraelski nuklearni naučnik Mordekaj Vanunu izjavio da je izraelska invazija na Liban 1982. uticala na njegovu odluku da 1986. progovori o tajnom nuklearnom vojnom programu njegove zemlje. On je tada britanskom novinaru Piteru Hounamu dao fotografije izraelskog nuklearnog reaktora koje je objavio Sandej tajms iz Londona. Agenti Mosada uhapsili Vanunua u Rimu i prebacili u Izrael, gde je osuđen na 18 godina zatvora zbog izdaje.
2008. Županijski sud u Zagrebu oslobodio je Rahima Ademija optužbi za ratne zločine protiv civila u vojnoj akciji Medački džep, dok je drugooptuženi Mirko Norac osudjen na sedam godina zatvora. Postupak protiv njih hrvatsko pravosudje preuzelo je od Haškog suda.
