Izvor: B92, 03.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 3. oktobar
Umrli Bernardone i Gligorić, rođeni Osjecki, Jesenjin i Aragon, Kraljevina Jugoslavija, Ujedinjenje Nemačke, atentat na Gligorova, atentat na Ibarskoj magistrali
1226. Umro italijanski fratar Đovani Bernardone, poznat kao Franjo Asiški, osnivač rimokatoličkog franjevačkog reda.
1796. Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije. Bušatlija poginuo. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
1824. Skupština Meksika usvojila ustav prema kom je ta država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.
1866. Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji pripali oblast Veneto i grad Venecija.
1888. Rođen nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor. Umro 1938, od posledica mučenja.
1895. Rođen Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika XX veka. Njegovo pesničko delo i njegov život, okončan samoubistvom u 30. godini, imali značajan uticaj na evropsko pesništvo.
1897. Rođen francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredeljuje se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata, uz Elijara, najznačajniji pesnik Pokreta otpora.
1906. Na Radio-konferenciji u Berlinu SOS ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči "Save Our Souls". Konvencija stupila na snagu u julu 1908.
1929. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila naziv u Kraljevina Jugoslavija, državna teritorija podeljena na devet oblasti, banovina.
1932. Irak po isteku britanskog mandata stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.
1952. Velika Britanija na ostrvima Monte Belo, pored severozapadne obale Australije, isprobala prvu atomsku bombu.
1968. Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren u vojnom udaru Nacionalne revolucionarne hunte, koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast, vojna hunta nacionalizovala petrolejske izvore i počela sveobuhvatnu agrarnu reformu.
1977. Umro srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.
1981. Posle sedam meseci, irski nacionalisti u zatvoru Mejz, u Belfastu, obustavili štrajk glađu protiv britanskih vlasti. Tokom štrajka umrlo 10 štrajkača.
1989. U Okružnom sudu u Prištini počelo suđenje Azemu Vlasiju i trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za kontrarevolucionarno delovanje i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku Stari trg.
1990. Istočna i Zapadna Nemačka se, posle 45 godina, zvanično ponovo ujedinile. Neformalno ujedinjenje počelo 9. novembra 1989, po padu Berlinskog zida.
1991. Predsedništvo SFRJ, u nepotpunom sastavu, odlučilo da pređe na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni Ustavom. Od tada, sednicama Predsedništva prisustvovali članovi iz Srbije, iz Vojvodine, sa Kosova i iz Crne Gore.
1995. Predsednik bivše jugoslovenske republike Makedonije Kiro Gligorov ranjen u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja. Poginuli njegov vozač i slučajni prolaznik.
1997. Japanski voz na magnetnim jastucima brzinom od 451kilometar na čas oborio svetski rekord, na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.
1999. U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik stranke Vuk Drašković, tom prilikom lakše povređen, optužio vlasti Srbije za ubistvo i atentat na njega.
1999. Prvi put posle Drugog svetskog rata, na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jirga Hajdera osvojila drugo mesto u parlamentu i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju Vlade.
2001. Senat SAD odobrio sporazum o trgovinskoj saradnji s Vijetnamom, koji je toj zemlji obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.
2003. Pakistan uspešno testirao nuklearni projektil Hatf III, dometa 290 kilometara.
