Izvor: B92, 28.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 28. jul
Beograd -- Krompir stiže u Evropu, Peru proglasio nezavisnost, crnci dobili pravo na državljanstvo SAD, Austro-Ugarska objavila rat Srbiji.
1330. Srpski kralj Stefan Dečanski potukao je u bici kod Velbužda vojsku bugarskog cara Mihajla Šišmana, koji je poginuo u toj bici.
1586. Tomas Heriot je iz Kolumbije doneo prve krompire u Englesku. Krajem XVI veka krompir je prenet i u Španiju. U početku se gajio kao ukrasna biljka, ali se zbog porasta stanovništva, ratova >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i gladi počeo širom Evrope koristiti za ishranu.
1655. Umro je francuski pisac Sirano de Beržerak, poznat po delu "Drugi svet", u kojem je spojio političku satiru i naučnu fantastiku. Edmon Rostan ga je uzeo za glavnog junaka popularne komedije "Sirano de Beržerak".
1741. Umro je italijanski kompozitor i virtuoz na violini Antonio Vivaldi, jedan od najznačajnijih predstavnika baroka i prethodinika novog doba klasike. Iz njegovog obimnog stvaralačkog opusa najčuveniji je koncert za violinu i orkestar "Četiri godišnja doba".
1750. Umro je nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah. Savremenici su ga više cenili kao orguljaša, a interes za njegovu muziku i svest o njegovom značaju u istoriji muzike pojavili su se tek početkom 19. veka u doba muzičkog romantizma, naročito nakon Mendelsonovog izvođenja Bahovog remek-dela "Muke po Mateji" (1829).
1794. Na giljotini su pogubljeni jedan od glavnih vođa Francuske revolucije i vođa jakobinaca Maksimilijan Robespjer i njegovi sledbenici. To je bio kraj "jakobinske diktature" koja je zavedena u jesen 1793.
1821. Peru je proglasio nezavisnost od Španije.
1858. Prvi put je upotrebljen otisak prstiju kao znak identifikacije. Upotrebio ga je Vilijem Herčel u Indiji kada je uzeo otisak od Rađjadhara Konaija na poleđini jednog ugovora.
1868. Ratifikovan je 14. amandman Ustava SAD, kojim su crnci dobili pravo na američko državljanstvo.
1876. U bici na Vučjem dolu Crnogorci su pobedili tursku vojsku pod komandom Muktar-paše i naneli joj teške gubitke. oko 4.000 mrtvih i ranjenih i 310 zarobljenih.
1899. Rođen je srpski književni i pozorišni kritičar Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971. Objavio je više dela iz oblasti književne i pozorišne kritike.
1914. Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji, mesec dana posle atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu. Dalji tok događaja doveo je do Prvog svetskog rata.
1919. U Amsterdamu je počeo Međunarodni sindikalni kongres, na kojem je osnovan Internacionalni savez sindikata, poznatiji pod nazivom Amsterdamska sindikalna internacionala.
1937. Japanci su u Kinesko-japanskom ratu zauzeli Peking.
1940. Britanci su u Drugom svetskom ratu odbili nemački napad na mediteransko ostrvo Maltu.
1941. U odmazdi za požare u nemačkim garažama, Nemci su u Beogradu u Drugom svetskom ratu streljali više od 120 ljudi, mahom Jevreja, komunista i njihovih simpatizera.
1942. Umro je britanski arheolog Vilijam Pitri, koji je 1880. počeo prva naučna arheološka iskopavanja u Egiptu i vodio ih gotovo pola veka. Osnovao je Britansku arheološku školu u Egiptu (1906).
1945. Američki bombarder B-25 je u gustoj magli udario u "Empajer stejt bilding" u Njujorku, tada najvišu zgradu u svetu. Poginulo je 14 ljudi.
1968. Umro je nemački hemičar i nuklearni fizičar Oto Han, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944. Jedan je od inicijatora i potpisnika Getingenškog apela (1957) protiv atomskog naoružanja.
1976. U zemljotresu u kojem je potpuno razoren kineski grad Tangšan poginulo je najmanje 242.000, a ranjeno 164.000 ljudi.
1984. Predsednik SAD Ronald Regan otvorio je Olimpijske igre u Los Anđelesu, koje su bojkotovali SSSR i još neke zemlje tadašnjeg sovjetskog bloka kao revanš za američki bojkot Olimpijskih igara u Moskvi 1980.
1999. Evropski sud za ljudska prava proglasio je francusku državu krivom za torturu nad uhapšenikom osumnjičenim za rasturanje droge. To je bila prva presuda ovog suda jednoj evropskoj zemlji.
2000. Mirovne trupe UN ušle su u delove graničnog područja između Libana i Izraela. Izrael je 24. maja, posle 22 godine, povukao svoje trupe iz okupacione zone od 15 kilometara.
2001. Alehandro Toledo preuzeo je dužnost predsednika Perua. On je prvi predsednik indijanskog porekla u istoriji te zemlje.
