Izvor: B92, 25.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 25. maj
Rođeni maršali Franše Depere i Josip Broz, Oskar Vajld osuđen zbog homoseksualizma, premijera "Gospođe ministarke", desant na Drvar.
1787. Pod predsedništvom Džordža Vašingtona u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.
1803. Rođen je američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson ("Priroda", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Ogledi", "Uzorni ljudi", "Vođa života", "Društvo i usamljenost").
1810. U Rio de la Plati, u Argentini počela je pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.
1840. U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.
1856. Rođen je francuski maršal Franše Depere, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske.
1879. Rođen je Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. Bio je član britanske vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik "Dejli ekspresa" i "Sandej ekspresa".
1889. Rođen je ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Izumeo je helikopter (1908) i avion sa više motora (1913).
1892. Rođen je bivši predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito. Za vreme njegove vladavine, 25. maj slavljen je kao Dan mladosti. Prema nekim podacima, on je rođen 7. maja.
1895. Britanski pisac Oskar Vajld osuđen je na dve godine robije zbog homoseksualizma.
1911. Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.
1915. Završena je bitka za grad Ipr u Prvom svetskom ratu, u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.
1922. Rođen je Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista od 1972. do smrti, 1984, zastupnik "evrokomunizma" i "istorijskog kompromisa".
1923. Velika Britanija priznala je nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946, novim sporazumom, priznat je suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan, sa Abdulahom kao kraljem.
1929. U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera "Gospođe ministarke" Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.
1944. Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar (Bosna) gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.
1960. Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.
1961. Britanski advokat Piter Benenson osnovao je u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.
1963. Samit afričkih država u Adis Abebi okončan je sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.
1969. U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri.
1979. Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 putnika i članova posade.
1983. U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.
1991. Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci "vazdušnim mostom" prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.
1992. Oskar Luiđi Skalfaro postao je predsednik Italije.
1993. Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 827, o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu, sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.
1994. Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju nakon 20 godina izgnanstva.
1995. Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.
1995. U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 osoba je ranjeno.
1996. Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju nakon 50-godišnjeg egzila.
1997. Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen je da napusti zemlju.
2000. U stotoj godini života umro je češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemački film "Pandorina kutija" jedan je od najpoznatijih filmova u kojima je glumio.
2001. Deset godina nakon raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.
2001. Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.
2001. Umro je kubanski fotograf Alberto Korda (72), poznat po svojim fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta "Če" Gevare.
2002. U padu aviona kineske avio-kompanije "Čajna erlajns" u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.
2004. Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.
2004. U poplavama koje su zahvatile Dominikansku Republiku i Haiti poginulo je najmanje 1.950 osoba, koje su većinom odnele bujice reka.
