Izvor: B92, 25.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 25. avgust
325. U Nikeji završen Prvi vaseljenski crkveni sabor, koji je sazvao rimski car Konstantin Veliki. Sabor osudio različite jeresi, posebno aleksandrijskog sveštenika Arija, uspostavio doktrinu o "svetom trojstvu" i reformisao Julijanski kalendar.
1270. Umro francuski kralj Luj IX, koji je tokom vladavine od 1226. ojačao dotad slabu kraljevsku vlast i predvodio Šesti i Sedmi krstaški rat.
1530. Rođen ruski car Ivan IV Vasiljevič, Ivan Grozni. Nadimak Grozni dobio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << načina na koji je suzbijao samovolju boljara. Osnovao grad Arhangelsk i pripojio Sibir Rusiji, a za njegove vladavine počela da radi prva štamparija u Rusiji.
1718. Francuski iseljenici u Severnoj Americi u Lujzijani osnovali grad Nju Orleans, koji je dobio ime po francuskom vojvodi od Orleana.
1744. Rođen nemački pisac, filozof i protestantski teolog Johan Gotfrid von Herder. Svojim delom uticao na nemački romantizam, posebno na mladog Getea. U zbirku "Glasovi naroda u pesmama" uvrstio četiri srpske narodne pesme, uključujući "Hasanaginicu" u Geteovom prevodu.
1819. Rođen američki detektiv škotskog porekla Alen Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju "Pinkerton".
1822. Umro engleski astronom nemačkog porekla Vilijam Heršel. 1781. otkrio planetu Uran.
1825. Urugvaj objavio nezavisnost od Španije.
1839. U Užicu osnovana gimnazija. Tu gimnaziju pohađali su neki od prvaka socijalističkog pokreta u Srbiji krajem XIX i početkom XX veka, kao što su Radovan Dragović, Dimitrije Tucović i Dušan Popović, ali i druge istaknute ličnosti kao što su Ljubomir Davidović i Milan Predić.
1842. U Kragujevcu ustavobranitelji predvođeni Tomom Vučićem Perišićem podigli bunu seljaka nezadovoljnih povećanjem poreza i oborili sa vlasti kneza Mihaila Obrenovića. Vučić potom u Beogradu za kneza proglasio Aleksandra Karađorđevića. Mihailo Obrenović ponovo bio knez Srbije od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku.
1867. Umro engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. ustanovio zakon elektromagnetske indukcije, a 1883. dva osnovna zakona elektrolize.
1875. Kapetan Metju Veb prvi preplivao kanal Lamanš.
1900. Umro nemački filozof poljskog porekla Fridrih Niče. Otac nihilizma, filozofije života bez svrhe i značaja, umro mentalno bolestan i paralizovan od sifilisa. Njegovo delo značajno uticalo na filozofiju XIX i XX veka.
1921. SAD s poraženom Nemačkom potpisale mirovni ugovor, čime je formalno okončano ratno stanje dve države u Prvom svetskom rata.
1930. Rođen škotski filmski glumac Šon Koneri koji se proslavio filmovima o tajnom agentu Džejmsu Bondu.
1940. Britansko ratno vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu bacilo prve bombe na Berlin. Do završetka rata 1945. na Berlin palo oko 80.000 tona savezničkih bombi.
1944. Savezničke snage oslobodile Pariz u Drugom svetskom ratu.
1961. Predsednik Brazila Žanio Kuadruš posle sedam meseci na tom položaju neočekivano podneo ostavku, navodeći kao razlog "okultne snage".
1964. Kenet Kaunda postao prvi predsednik Zambije.
1965. Snežna lavina sa glečera u švajcarskim Alpima zatrpala 108 osoba.
1972. Kina prvi put upotrebila veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i usprotivila se prijemu Bangladeša u UN.
1989. Posle 12 godina i šest milijardi pređenih kilometara američki vasionski brod bez ljudske posade "Vojadžer 2" dospeo do planete Neptun i njenog satelita Triton i poslao na Zemlju snimke tih nebeskih tela.
1999. Na osnovu tajne optužnice Haškog tribunala za zločine protiv čovečnosti u Beču uhapšen načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske, general-pukovnik Momir Talić. Uhapšen u sali u kojoj je u toku bio seminar o vojnoj doktrini.
2000. U Beogradu otet Ivan Stambolić, bivši predsednik Predsedništva Srbije, blizak prijatelj predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića krajem osamdesetih, kada je Milošević počinjao svoju političku karijeru, a potom jedan od njegovih najvećih kritičara. Telo ubijenog Stambolića nađeno 28. marta 2003. na Fruškoj gori.
2001. Mete Marit Tjesem Hojbi, samohrana majka i bivša kelnerica, udala se u Oslu za norveškog prestolonaslednika, princa Hakona.
2003. U Ruandi održani prvi višestranački predsednički izbori od sticanja nezavisnosti 1962. i skoro 10 godina od genocida u toj zemlji u kojem je život izgubilo više stotina hiljada ljudi. Na tim izborima pobedio dotadašnji predsednik Ruande Pol Kagame.
