Izvor: B92, 24.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 24. septembar
Umrli Pipin III, Nemanjić, Pedro IV, Sudoplatov i Sagan, Velika škola, rođeni Ineni i Černjenko, Solunski front, Atlantska povelja, Memorandum SANU, pobeda DOS-a
768. Umro franački kralj Pipin III Mali, prvi monarh iz dinastije Karolinga. Tokom vladavine, od 747, ratovao protiv Langobarda u Italiji, osvojio Ravenski egzarhat, potom ga poklonio papi 756. i tako postavio temelje papske države u Italiji.
1227. Umro prvi srpski kralj Stefan Nemanjić Prvovenčani, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << drugi sin velikog župana Stefana Nemanje. Da bi učvrstio nezavisnost od Vizantije, napravio zaokret u spoljnoj politici okrenuvši se novim saveznicima, Mletačkoj Republici i papi. Napisao "Žitije svetog Simeona".
1706. Švedska i Saksonija u Altrantštatu sklopile mir kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog.
1834. Umro portugalski kralj Pedro IV. 1807, kada su Francuzi napali Portugal, pobegao u Brazil, gde se 1822. pridružio Brazilcima u borbi protiv portugalske kolonijalne uprave, osnovao Brazilsko Carstvo, a sebe proglasio carem. Po smrti oca Huana VI, 1831, odrekao se brazilskog prestola, vratio u Lisabon i postao kralj Portugala.
1852. Francuski inženjer Anri Žifar izveo prvi let dirižablom na parni pogon. Preleteo 27 kilometara od Pariza do Trapa.
1863. U Beogradu osnovana Velika škola, koja je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet. Nastava održavana u Kapetan-Mišinom zdanju. Škola prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet.
1868. U Subotici osnovana Gradska muzička škola, prva muzička škola na području današnje Srbije.
1884. Rođen turski državnik i vojskovođa Mustafa Ismet Ineni, učesnik mladoturske revolucije 1908, predsednik Turske od 1938, posle smrti Kemala Ataturka. Demokratizovao autoritaran režim u Turskoj, 1946. dozvolio formiranje političkih stranaka, a 1950. podneo ostavku kada je na izborima pobedila Demokratska stranka.
1911. Rođen ruski državnik Konstantin Justinovič Černjenko. Lider SSSR-a i generalni sekretar sovjetske Komunističke partije bio 13 meseci. Na funkcije došao oštećenog zdravlja, posle smrti Jurija Andropova u februaru 1984, i ostao do smrti, 1985.
1915. Francuska i Velika Britanija u I svetskom ratu otvorile Solunski front, na koji su upućene snage sa fronta na Galipolju.
1941. Vlade 15 zemalja, među njima Kraljevine Jugoslavije, potpisale, na konferenciji u Londonu, Atlantsku povelju. Povelju u osam tačaka 14. avgusta proklamovali predsednik SAD Ruzvelt i premijer Velike Britanije Čerčilm kao politički program saveznika u borbi protiv sila osovine u II svetskom ratu. Dokument kasnije poslužio kao osnova Povelje UN.
1941. Partizani u II svetskom ratu zauzeli Užice, potom sedište Užičke Republike i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije do 30. novembra 1941, kada su ga ponovo zauzeli Nemci.
1960. U Njuportu porinut Enterprajz, prvi američki nosač aviona na atomski pogon.
1971. Velika Britanija proterala 90 sovjetskih diplomata zbog špijunske delatnosti.
1986. Beogradski list Večernje novosti objavio Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao žestoke kritike u Srbiji i drugim republikama SFRJ, naročito u Hrvatskoj.
1988. Na Olimpijskim igrama u Seulu kanadski sprinter Ben Džonson postavio svetski rekord u finalnoj trci na 100 metara, 9,79 sekindi. Šest dana kasnije utvrđeno da je bio dopingovan, rezultat poništen, Džonsonu oduzeta medalja.
1990. Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker potpisao sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene. Istočna Nemačka formalno napustila Varšavski pakt.
1993. Kralj Norodom Sihanuk ponovo preuzeo kambodžanski presto i potpisao novi Ustav, prema kom je Kambodža postala ustavna monarhija. 1970. Sihanuk oboren u državnom udaru desničara Lona Nola, a Kambodža proglašena republikom.
1996. SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska potpisale dokument o zabrani nuklearnih proba.
1996. Umro ruski špijun Pavel Sudoplatov. Prema zapadnim izvorima, ukrao plan SAD za atomsku bombu i organizovao ubistvo ruskog revolucionara Lava Trockog.
1998. Dan po pozivu Ujedinjenih nacija Vladi Jugoslavije i kosovskim Albancima da prekinu sukobe i nasilje na Kosovu, Savet NATO-a odobrio izdavanje Akta upozorenja za ograničenu akciju iz vazduha i za fazne vazdušne operacije na Kosovu.
2000. Pobedom udružene opozicije na izborima u Jugoslaviji, završena desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića. Ne želeći da prihvati poraz, vladajuća Socijalistička partija Srbije i njen lider Milošević izazvali postizbornu krizu. Kriza okončana 5. oktobra, posle masovnih protesta širom Srbije, a novi predsednik Jugoslavije postao Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije i predsednički kandidat DOS-a.
2000. Vladimiro Montesinos, šef tajne službe predsednika Perua za bezbednost napustio Peru u jeku političke krize koja je vodila ka novim izborima i zatražio politički azil u Panami.
2001. Predsednik SAD Džordž Buš naredio finansijskim institucijama u SAD da zamržnu račune 27 grupa i pojedinaca za koje se sumnja da pomažu teroriste.
2002. Dva napadača na verski kompleks Hindu u Gandihinagaru, glavnom gradu indijske države Gudžrat, ubila 30, ranila 74 osobe, pre nego što su ih komandosi likvidirali.
2003. Izveštaj OLAF-a, antikorupcijskog tela Evropske unije, pokazao da su milioni evra otišli na neregularne račune u poslovanju agencije Eurostat.
2004. Umrla francuska književnica Fransoaz Sagan. 1954. postigla ogroman uspeh prvim romanom "Dobar dan tugo".
