Izvor: B92, 24.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 24. avgust
Nestali Pompeja, Herkulanum i Stabija, Vartolomejska noć, rođeni Birbum, Borhes i Arafat, streljan Rozenfeld, ubio se Vargas, Mazovjecki premijer Poljske, ostavka Gorbačova, umro Teziger
79. U erupciji vulkana Vezuv nestali rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija, na hiljade ljudi poginulo. Pompeja dobro očuvana ispod vulkanskog pepela i lave i postala svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana tog vremena.
410. Vizigotski kralj Alarik ušao u Rim i, posle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tri dana pljačke, nastavio ka južnoj Italiji u nameri da pređe u Afriku, ali je na tom putu umro.
1572. U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu počeo pokolj protestanata, u kom je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Smatra se da je nalog za pokolje u Vartolomejskoj noći dala Katarina Mediči, majka francuskog kralja Šarla IX, u dogovoru s papom Grgurom XIII.
1814. Britanci u drugom anglo-američkom ratu zauzeli Vašington i spalili i razorili grad.
1872. Rođen engleski pisac i karikaturista Maks Birbum, majstor satire i ironije.
1893. Požar u južnom delu Čikaga ostavio bez domova 5.000 ljudi.
1899. Rođen argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih pisaca XX veka. Presudno obeležio hispanoameričku literaturu i snažno uticao na mnoge pisce u svetu.
1914. Završena Cerska bitka. Srpska vojska, pod komandom Stepe Stepanovića, potukla austrougarsku vojsku i odnela prvu savezničku pobedu u I svetskom ratu. Stepa Stepanović dobio čin vojvode.
1922. Arapske zemlje na sastanku u Nablusu odbacile odluku Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat za Palestinu.
1929. Rođen vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat. Posle dugogodišnje terorističke aktivnosti, opredelio za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima. Sa Abuom Džihadom 1964. osnovao Fatah, koji je postao najjača frakcija u okviru PLO-a. Pet godina kasnije, izabran za predsednika Izvršnog komiteta PLO-a.
1936. U staljinističkim čistkama streljan ruski revolucionar Lav Borisovič Rozenfeld, pošto je prethodno na montiranom procesu proglašen neprijateljem naroda. Bio jedan od glavnih lidera Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Posthumno rehabilitovan.
1954. Predsednik Brazila Žetulio Vargas izvršio samoubistvo tokom teške političke krize u zemlji, do koje je došlo zbog pokušaja ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde.
1954. Predsedik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao akt o stavljanju van zakona Komunističke partije.
1968. Francuska izvela prvu probu hidrogenske bombe u južnom Pacifiku i postala peta nuklearna sila u svetu.
1975. Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte Georgiosu Papadopulosu i dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena doživotnom robijom.
1976. Dva sovjetska kosmonauta spustila se na Zemlju posle 48 dana u njenoj orbiti, tokom kojih su u specijalnoj kosmičkoj laboratoriji izveli niz opita.
1989. Premijer Poljske postao Tadeuš Mazovjecki, prvi nekomunistički premijer u zemljama sovjetskog bloka od 1940.
1991. Parlament Ukrajine proglasio nezavisnost od SSSR.
1991. Predsednik SSSR-a Mihail Sergejevič Gorbačov dao ostavku na mesto šefa Komunističke partije i tražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije osnovane pre 93 godine, u tom trenutku sa 16 miliona članova.
1994. Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija postigli sporazum da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.
1998. Na hiljade vojnika Angole ušlo u Kongo da pomogne trupama predsednika Lorana Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.
2003. U 93. godini umro Vilfred Teziger, čovek koji je prešao pustinje Arabije na kamili i na mape ucrtao kretanja maršanskih Arapa u Iraku.
.jpg)
