Izvor: B92, 24.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 24. avgust
79. U erupciji vulkana Vezuva nestali rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija, a na hiljade ljudi poginulo. Pompeja dobro očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je ostala kao svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana tog vremena.
410. Vizigotski kralj Alarik ušao u Rim i posle tri dana pljačke nastavio ka južnoj Italiji u nameri da pređe u Afriku, ali je na tom putu umro.
1572. U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu počeo pokolj protestanata, u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Smatra se da je nalog za pokolje u "Vartolomejskoj noći" dala Katarina Mediči, majka francuskog kralja Šarla IX, u dogovoru s papom Grgurom XIII.
1814. Britanci u drugom anglo-američkom ratu zauzeli Vašington i spalili ga i razorili.
1872. Rođen engleski pisac i karikaturista Maks Birbum, majstor satire i ironije.
1893. Požar u južnom delu Čikaga ostavio bez domova 5.000 ljudi.
1899. Rođen argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih pisaca XX veka, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu i snažno uticao na mnoge pisce u celom svetu.
1914. Završena Cerska bitka u kojoj je srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovića potukla austrougarsku i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Stepa Stepanović dobio čin vojvode.
1922. Arapske zemlje na sastanku u Nablusu odbacile odluku Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat za Palestinu.
1929. Rođen vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat, koji se posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima. Sa Abu Džihadom 1964. osnovao Fatah, koji je postao najjača frakcija u okviru PLO. Pet godina kasnije izabran za predsednika Izvršnog komiteta PLO.
1936. U staljinističkim čistkama streljan ruski revolucionar Lav Borisovič Rozenfeld, pošto je prethodno na montiranom procesu proglašen za neprijatelja naroda. Bio jedan od lidera Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Posthumno rehabilitovan.
1954. Predsednik Brazila Žetulio Vargas izvršio samoubistvo tokom teške političke krize u zemlji, do koje je došlo zbog pokušaja ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde.
1954. Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao akt o stavljanju van zakona Komunističke partije SAD.
1968. Francuska izvela prvu probu hidrogenske bombe u južnom Pacifiku i postala peta nuklearna sila u svetu.
1975. Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte Georgiosu Papadopulosu i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena doživotnom robijom.
1976. Dva sovjetska kosmonauta spustila se na Zemlju posle 48 dana provedenih u njenoj orbiti, tokom kojih su u specijalnoj kosmičkoj laboratoriji izveli niz eksperimenata.
1989. Premijer Poljske postao Tadeuš Mazovjecki, prvi nekomunistički premijer u zemljama sovjetskog bloka od 1940.
1991. Parlament Ukrajine proglasio nezavisnost od SSSR.
1991. Predsednik SSSR Mihail Sergejevič Gorbačov dao ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije, koja je u tom trenutku imala 16 miliona članova.
1994. Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija postigli sporazum o tome da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.
1998. Na hiljade angolskih vojnika ušlo u Kongo da pomogne trupama predsednika Lorana Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.
1999. U selu Staro Gracko, na Kosovu, ubijeno 14 Srba dok su na svojim imanjima žnjeli pšenicu.
