Izvor: B92, 23.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 23. decembar
Rođeni Arkrajt, Romanov, Šampolion, Lepsijus i Akihito, umrli Tupoljev i Mifune, referendum u Sloveniji, pobeda DOS, kravlje ludilo
1588. Tokom zasedanja Skupštine staleža u dvorcu Bloa, po nalogu francuskog kralja Anrija III ubijene vođe katoličke Lige, vojvoda od Gize, njegov brat Luj i kardinal od Gize. Kardinal Burbonski uhapšen i do kraja života bio u zatočeništvu.
1732. Rođen engleski izumitelj i industrijalac Ričard Arkrajt. Usavršio i prvi u proizvodnji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << primenio mehaničku predilicu, što je imalo presudan uticaj na procvat pamučne industrije u Engleskoj u XIX veku.
1777. Rođen ruski car Aleksandar I Romanov. Tokom vladavine, od 1801, sproveo liberalne reforme i proširio Rusiju pripojivši Finsku, velike delove Poljske i Besarabiju. Posle Napoleonovog neuspešnog pohoda na Rusiju, 1812, uništio njegovu vojsku u povlačenju, a 1814. trijumfalno ušao u Pariz, gde su vođeni mirovni pregovori posle Napoleonove kapitulacije.
1790. Rođen francuski egiptolog Žan Fransoa Šampolion, osnivač egiptologije. 1822. dešifrovao hijeroglife na ploči nađenoj 1799. u egipatskom mestu Rešid i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo.
1810. Rođen nemački egiptolog Karl Ričard Lepsijus. Smatra se osnivačem moderne arheologije. Njegove "Egipatske hronologije" utemeljile naučno izučavanje rane egipatske istorije.
1832. Francuska zauzela Antverpen i prisilila Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.
1861. Turska prihvatila ujedinjenje Vlaške i Moldavije, dunavskih kneževina pod svojim suverenitetom, u državu Rumuniju.
1920. Francuska i Velika Britanija odobrile konvenciju kojom su utvrđene granice Sirije i Palestine.
1933. Rođen japanski car Akihito. Na presto stupio 1990, posle smrti oca, cara Hirohita.
1943. Vrhovna komanda savezničkih snaga za Sredozemlje i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli, u Drugom svetskom ratu, sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica i njihovom prebacivanju u severnu Afriku.
1948. U Tokiju pogubljeni bivši premijer Japana Hidekija Tođo i šest bivših funkcionera, koje je Međunarodni vojni sud osudio na smrt zbog zločina protiv čovečnosti u Drugom svetskom ratu.
1953. Streljan bivši šef zloglasne sovjetske političke policije NKVD i potpredsednik Vlade SSSR-a Lavrentije Berija, ključna ličnost u Staljinovim velikim čistkama. Osuđen je na smrt pod optužbom da je kovao zaveru s ciljem da nasledi Staljina.
1963. Na grčkom putničkom brodu Lakonija, zahvaćenom požarom posle eksplozije, u severnom Atlantiku, poginulo 128 ljudi, 908 spaseno pre potonuća broda 29. decembra.
1964. Snažan ciklon na Cejlonu uzrokovao smrt najmanje 2.000 ljudi.
1972. Umro sovjetski konstruktor aviona Andrej Nikolajevič Tupoljev. Rukovodio izradom više od 100 tipova aviona, uključujući bombardere i džinovski ANT-20 "Maksim Gorki". Posle Drugog svetskog rata konstruisao putničke avione, među njima TU-144, prvi supersonični avion na svetu.
1972. U zemljotresu u Managvi, glavnom gradu Nikaragve, poginulo 7.000 ljudi.
1989. SAD ojačale trupe od 24.000 vojnika u Panami za 2.000 vojnika da bi savladale neočekivano jak otpor pristalica bivšeg premijera Paname, generala Manuela Antonija Norijege.
1990. Slovenci se na rfrendumu izjasnili za izdvajanje iz SFRJ.
1994. Republika Srpska i Vlada Bosne i Hercegovone u Sarajevu, uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera, potpisale četvoromesečno primirje, koje će stupiti na snagu 1. januara 1995.
1995. U indijskom gradu Dabali, severno od Nju Delhija, u požaru u svečanoj Sali, za vreme školske zabave, život izgubilo 538 ljudi, najviše dece između pet i 14 godina.
1997. Umro japanski glumac Toširo Mifune. Svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja.
2000. Na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji po odlasku sa vlasti Slobodana Miloševića, početkom oktobra, ubedljivu pobedu odnela Demokratska opozicija Srbije.
2001. Nigerijski državni tužilac Bola Ige ubijen u svojoj kući u mestu Ibadan u jugozapadnoj Nigeriji.
2003. U eksploziji prirodnog gasa na jugozapadu Kine poginulo najmanje 198 osoba, oko 16.000 evakuisano.
2003. U SAD, u državi Vašington, otkriven prvi slučaj smrtonosnog kravljeg ludila.
