Izvor: B92, 22.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 22. avgust
Rođeni Obrenović, Debisi i Sjaoping, umrli Turgenjev, Fokin, Gar, Kenijata, Hojl i Lensdejl, Ženevska konvencija, opsada Lenjingrada
1485. U bici s trupama Henrija VII kod Bosvorta poginuo engleski kralj iz dinastije Jork, Ričard III. Time je okončan Rat dveju ruža, a Henri VII postao je prvi kralj dinastije Tjudor.
1567. Španski vojvoda od Albe Fernando Alvarez de Toledo počeo, kao vojni namesnik Holandije, vladavinu poznatu kao Albin teror, čime je rasplamsao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oslobodilački rat, okončan oslobađanjem od Španije, 1581, i potom osnivanjem Holandije.
1642. U Engleskoj počeo građanski rat pristalica krune i Parlamenta, posle izjave kralja Čarlsa I Stjuarta da su članovi Parlamenta izdajnici. Rat okončan 1645. porazom kralja, koji je, na osnovu presude revolucionarnog suda, pogubljen 1649.
1854. Rođen Milan Obrenović, srpski knez i kralj. Za vreme njegove vladavine Srbija, na Berlinskom kongresu 1878, međunarodno priznata. U spoljnoj politici oslanjao se na Austro-Ugarsku, s kojom je sklopio Tajnu konvenciju 1881. Zapamćen kao autokrata, a poznat i po brojnim skandalima u evropskim prestonicama koje je posećivao.
1859. Zbog ratnih neuspeha, finansijskog sloma i policijskog nasilja u svim krajevima Habsburške monarhije, car Franc Jozef smenio moćnog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Baha, poznatog po sprovođenju apsolutističke i centralističke politike.
1862. Rođen francuski kompozitor Klod Debisi, tvorac muzičkog impresionizma i jedan od utemeljivača moderne muzike.
1864. Potpisana Ženevska konvencija o zaštiti ranjenika za vreme ratnih dejstava. Uvod u osnivanje Međunarodnog crvenog krsta.
1883. U Parizu umro ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života uživao mnogo veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima.
1904. Rođen kineski državnik Deng Sisijan, poznat kao Deng Sjaoping, pokretač privrednih reformi i ekonomskog uspona Kine krajem XX veka. Na čelu Kine bio od 1978, a povukao se 1990, zadržavši presudan uticaj na kinesku politiku do smrti, u januaru 1997.
1910. Japan anektirao Koreju posle pet godina protektorata.
1914. Austro-Ugarska u Prvog svetskom ratu objavila rat Belgiji.
1941. Nemačke trupe u Drugom svetskom ratu počele opsadu Lenjingrada. Bitka za Lenjingrad okončana u februaru 1944, pobedom Crvene armije. Tokom opsade poginulo ili umrlo od gladi 620.000 stanovnika Lenjingrada.
1942. Umro ruski baletski igrač, koreograf i pedagog Mihail Mihajlovič Fokin. Novim izrazom značajno uticao na reformu klasičnog baleta u XX veku.
1958. Umro francuski pisac Rože Marten di Gar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1937.
1971. Predsednika Bolivije, generala Huana Hosea Toreza Gonsalesa, u vojnom udaru oborio pukovnik Ugo Banser Suarez.
1978. Umro predsednik Kenije Džomo Kenijata, jedan od najistaknutijih afričkih boraca protiv kolonijalizma, predsednik Kenijskog afričkog saveza, koji se 1963. izborio za nezavisnost zemlje od Velike Britanije, zatim bio premijer, a od 1964. šef države.
1991. Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov ukinuo vanredno stanje i smenio članove pučističkog komiteta. Ministar unutrašnjih poslova Boris Pugo izvršio samoubistvo. Predsednik Rusije Boris Jeljcin dobio dopunska punomoćja na vanrednoj sednici Vrhovnog Sovjeta Ruske Federacije.
1991. Pošto je 25. juna Hrvatska proglasila nezavisnost od SFRJ, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman uputio pismeni zahtev Predsedništvu SFRJ da se JNA povuče u kasarne najkasnije 31. avgusta.
1995. Parlament Etiopije izabrao Negasa Gidadu za šefa države pod novim imenom Savezna Demokratska Republika Etiopija.
1996. Konferencija 61 države o razoružanju u Ženevi okončana neuspešno pošto je Indija blokirala sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.
2001. Umro britanski astronom i matematičar Fred Hojl, jedan od najvećih naučnika XX veka. S Tomasom Goldom i Hermanom Bandijem postavio Teoriju o konstantnoj gustoći svemira, 1948. Pored naučnih dela namenjenih popularizaciji astronomije, pisao i romane naučne fantastike.
2002. Slika venecijanskog majstora Ticijana, vredna više od 7,6 miliona dolara, nađena u plastičnoj kesi na ulici u Londonu, sedam godina pošto je ukradena iz kuće Longlit u zapadnoj Engleskoj.
2003. U 91. godini umro Džon Lensdejl, bivši šef bezbednosne i obaveštajne službe projekta Menhetn. Projekat Menhetn odnosio se na stvaranje prve atomske bombe, tokom Drugog svetskog rata u Los Alamosu, u SAD.
