Izvor: B92, 21.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 21. maj
Rođeni Direr, Felipe II, Ruso, Jovanović, Ejnthoven i Saharov, ubijeni Henri VI i Gandi, umro Kampanela, Foklandska kriza
1471. Rođen nemački slikar i graver Albreht Direr, jedan od najvećih renesansnih majstora. Izradio portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, koje odlikuje precizan crtež.
1471. U londonskom zatvoru "Tauer" ubijen kralj Engleske Henri VI, poslednji monarh iz dinastije Lankaster, svrgnut u dinastičkim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << borbama, "Ratu dve ruže". Njegov lik inspirisao Šekspira za dramu "Henri VI". Presto preuzeo Edvard IV.
1502. Portugalci otkrili nenastanjeno ostrvo u južnom Atlantiku i dali mu ime Sveta Jelena.
1527. Rođen španski kralj Felipe II, sin i naslednik Karla V. Politikom fanatičnog katoličanstva izazvao pobunu u Holandiji i kasnije nezavisnosti te zemlje.
1639. Umro italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, 1599. osuđen na doživotnu robiju. Oslobođen posle 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao u delu "Grad sunca", koji je postao udžbenik utopijske filozofije.
1844. Rođen francuski slikar Anri Ruso Carinik, prvi slikar-naivac čije su slike ušle u "Luvr".
1845. Rođen glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca XIX veka.
1860. Rođen holandski lekar Vilem Ejnthoven, osnivač elektrokardiografije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1924.
1894. Kralj Aleksandar Obrenović ukinuo liberalan ustav iz 1888. i vratio na snagu Ustav iz 1869.
1895. Umro austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Supe, autor popularnih opereta.
1904. U Parizu osnovana Svetska fudbalska federacija.
1921. Rođen ruski nuklearni fizičar Andrej Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Kao nepomirljiv protivnik režima 1980. izgnan iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986.
1927. Američki pilot Čarls Lindberg prvi preleteo Atlantik. Let od Njujorka do Pariza trajao 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelija Erhart kao prva žena preletela Atlantski okean.
1935. Umro holandski botaničar Ugo de Fris, osnivač eksperimentalne genetike.
1935. Umrla američka pacifistkinja i društveni reformator Džejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931.
1945. Sirija i Liban prekinuli pregovore s Francuskom i zatražili punu nezavisnost.
1967. Više od 300 ljudi stradalo u požaru u jednoj robnoj kući u Briselu.
1969. Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija, brata predsednika SAD Džona Kenedija, takođe ubijenog u atentatu, 1963, osuđen na smrtnu kaznu. Kazna preinačena u doživotnu robiju.
1981. Socijalista Fransoa Miteran postao predsednik Francuske, a Pjer Moroj premijer.
1982. Britanske trupe se iskrcale na Foklandska ostrva, koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.
1989. Kineski studenti, koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili zahtev Vlade da napuste trg.
1991. Premijer Indije Radživ Gandi ubijen bombom skrivenom u buket cveća, tokom predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madras.
1991. Etiopski diktator Mengistu Haile Marijam oboren sa vlasti posle 14 godina vladavine i otišao u izbeglištvo.
1992. Senat SAD doneo zakon kojim se Jugoslaviji
uskraćuje svaka pomoć SAD zbog umešanosti u sukobe u republikama SFRJ.
1993. Senat Venecuele suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa zbog optužbe za korupciju.
1996. Na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo je tanzanijski feribot. Od oko 1.000 ljudi spaslo se njih 114.
1997. Poljska i Ukrajina potpisale sporazum o pomirenju i tako i formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.
1998. Pod snažnim pritiskom masovnih demonstracija indonežanski predsednik Suharto podneo ostavku posle 32 godine diktatorske vladavine.
2001. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija proglasio reku Kongo ponovo otvorenom, posle dvoipogodišnjeg rata. Zatvaranje reke imalo za posledicu nestašicu hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.
2002. Državni sekretar SAD Kolin Pauel saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć Jugoslaviji.
