Izvor: B92, 02.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 2. septembar
31. p.n.e. U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskom moru Oktavijan pobedio flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.
1666. U požaru koji je četiri dana harao Londonom vatrena stihija gotovo uništila grad. Stradale mnoge građevine, među kojima i katedrala svetog Pavla.
1752. Na osnovu odluke britanskog parlamenta, u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio poslednji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dan po Julijanskom kalendaru.
1807. Britanska mornarica bombardovala Kopenhagen kako bi sprečila Napoleona Bonapartu da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.
1829. Sklopljen Jedrenski mir između Rusije i Otomanskog carstva, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.
1838. Rođena havajska kraljica Liliuokalani, poslednji suveren Havaja, od 1891. do 1893, pre nego što su ta pacifička ostrva 1898. anektirale SAD.
1866. Na Kritu izbila pobuna protiv Turaka i proglašeno ukidanje turske vlasti i ujedinjenje s Grčkom, ali je autonomija uspostavljena tek 1897. uz intervenciju evropskih sila, a Londonskim sporazumom 1913. Krit postao deo Grčke.
1872. U Hagu počeo Peti kongres Prve internacionale, na kojem je odlučeno da sedište Internacionale bude premešteno u SAD, gde su postojali uslovi legalnog delovanja. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876. doneta odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase.
1898. U bici kod Omdurmana, anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičinera pobedile vojsku mahdista, posle čega su Britanci zauzeli sve strateške ključne položaje u Sudanu.
1910. Umro francuski slikar Anri Ruso Carinik, jedan od najpoznatijih slikara-naivaca. Njegovo slikarstvo postalo cenjeno tek po njegove smrti, kada je nastala prava jagma za njegovim slikama, koje su dospele i u Luvr i druge velike svetske zbirke.
1930. Avionom "Znak pitanja" francuski piloti Diedon Kost i Moris Belont završili prvi let bez prekida između Evrope i SAD.
1937. Umro francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten, inspirator i osnivač modernih Olimpijskih igara, koje su prvi put održane u Atini 1896. Osnovao Međunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i Olimpijski institut u Lozani.
1945. Proglašena Demokratska Republika Vijetnam s predsednikom Ho Ši Minom.
1945. Na palubi američkog ratnog broda "Misuri" u Tokijskom zalivu Japanci potpisali bezuslovnu kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.
1973. Umro britanski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, autor trilogije "Gospodar prstenova" i romana "Hobit".
1989. Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija uhapsila više od 400 demonstranata.
1996. Vlada Filipina potpisala mirovni ugovor s muslimanskim pobunjenicima, posle 24-godišnjeg građanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125.000 ljudi.
1996. Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije u Beogradu potpisali sporazum o formiranju koalicije "Zajedno", koja je odnela pobedu na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana dotada neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.
2001. Na Kipru umro južnoafrički kardiolog Kristijan Bernar, koji je 1967. izvršio prvo uspešno presađivanje srca.
.jpg)
