Izvor: B92, 02.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 2. novembar
Rođeni Marija Antoaneta, Radecki, Bul i Viskonti, umrli Šo i Bilembergova, krunisan Selasije, Mađarska odbila Varšavski pakt.
1642. Šveđani su u drugoj bici kod Brajtenfelda, u Tridesetogodišnjem ratu, pobedili austrijske carske trupe pod nadvojvodom Leopoldom, koji je izgubio najmanje 10.000 ljudi.
1687. U pobuni janjičara u Carigradu, zbačen je sa vlasti turski sultan Muhamed IV, a na presto je došao njegov mlađi brat Sulejman III.
1721. Posle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ratova protiv Otomanskog carstva i Švedske, kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglašen carem cele Rusije.
1755. Rođena je francuska kraljica Marija Antoaneta, žena Luja XVI, ćerka austrijske carice Marije Terezije. Omražena u narodu, kojem je poručila: "Ako nemate hleba, jedite kolače", optužena tokom Francuske revolucije da je tajnim vezama sa bečkim dvorom izdala Francusku, pogubljena je na giljotini 1793.
1766. Rođen je austrijski vojskovođa mađarskog porekla feldmaršal Johan Jozef Radecki, vojni reformator i nacionalni heroj koji je više od pola veka predvodio austrijske trupe.
1785. Londonski proizvođač kočija Lionel Lukin patentirao je prvi čamac za spasavanje.
1789. U Francuskoj je konfiskovana imovina katoličke crkve, što je bio prvi težak udarac katoličkoj crkvi u njenoj istoriji.
1815. Rođen je engleski matematičar Džordž Bul, osnivač simboličke logike i "Bulove algebre", koja je imala presudan značaj za razvoj kompjutera. Značajni su njegovi radovi "Istraživanje zakona mišljenja" i "Matematička analiza logike".
1841. Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, što je izazvalo drugi Avganistanski rat.
1906. Rođen je Lukino Viskonti, jedan od najznačajnijih italijanskih filmskih režisera, koji je filmom "Zemlja drhti" (1948) označio početak italijanskog neorealizma ("Bele noći", "Roko i njegova braća", "Gepard", "Sumrak bogova", "Smrt u Veneciji", "Nevino").
1917. Britanski ministar inostranih poslova Artur Džejms Balfur objavio je Deklaraciju, poznatu kao Balfurova deklaracija, o osnivanju jevrejske države u Palestini.
1930. Haile Selasije I krunisan je za cara Etiopije.
1938. Mađarska je anektirala južnu Slovačku, priključivši se rasparčavanju Čehoslovačke nakon potpisivanja Minhenskog sporazuma u septembru.
1950. Umro je engleski dramski pisac, novinar i kritičar irskog porekla Džordž Bernard Šo. Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. ("Kandida", "Zanat gospođe Voren", "Major Barbara", "Pigmalion").
1953. Pakistanski parlament je proglasio Islamsku republiku Pakistan.
1956. Mađarska vlada je odbacila članstvo u Varšavskom paktu i zatražila pomoć Ujedinjenih nacija zbog napada sovjetskih trupa; SSSR je stavio veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na zahtev zapadnih sila da se razmotri kriza u Mađarskoj.
1964. U Saudijskoj Arabiji je svrgnut kralj Saud, a za novog kralja proglašen je princ Fejsal.
1978. Dvojica sovjetskih kosmonauta - Jurij Romanenko i Georgij Grečko - vratila su se na Zemlju sa svemirske stanice "Saljut 6" nakon 139 dana i 14 časova, što je bio novi rekord boravka u vasioni.
1994. Više od 430 ljudi poginulo je u požaru posle eksplozije u velikom skladištu nafte blizu jednog sela u južnom Egiptu.
1995. Vrhovni sud Argentine doneo je odluku o ekstradiciji nacističkog oficira Eriha Pribkea Italiji, gde je optužen za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata.
1998. Uragan "Mič", koji je harao kroz Centralnu Ameriku sedam dana, izazvao je ogromna razaranja, posebno u Hondurasu i Nikaragvi, a najmanje 9.000 ljudi je poginulo.
1999. Crna Gora je uvela nemačku marku kao paralelnu valutu uz jugoslovenski dinar.
2001. Posle više od pola veka, u škole u Srbiji ponovo je uvedena veronauka.
2003. Sveštenik Kenon V. Džin Robinson imenovan je za biskupa američke Episkopalne crkve. On je prvi sveštenik koji je javno priznao da je homoseksualac.
2003. Umrla je Kristabel Bilenberg (94), britanska književnica, autorka knjige "Prošlost sam ja", memoara o opstanku u nacističkoj Nemačkoj.
2004. Na predsedničkim izborima u SAD ponovo je izabran republikanac Džordž Buš.
2004. Umro je šeik Zajed Ben al Nahajan (90), osnivač i istorijski lider Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je tom zemljom vladao od 1971.
