Izvor: B92, 02.Avg.2019, 00:17

Na današnji dan, 2. avgust

Na današnji dan, 2. avgust

1100 - Engleski kralj Vilijam II (William), sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom u šumi tokom lova.

1552 - Dogovorom u Pasauu poništen je Augsburški Interim iz 1548, a luterani (protestanti) su dobili slobodu veroispovesti u Nemačkoj, što je ozakonjeno na saboru u Augsburgu 25. septembra 1555.

1589 - Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III (Henri) ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman (Jacques Clement).
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
1788 - Umro je Tomas Genzboro (Thomas Gainsborough), engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti.

1799 - Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje (Jacques Etienne Montgolfier), koji je sa bratom Žozefom Mišelom (Joseph Michel) 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1802 - Napoleon Bonaparta (Bonaparte) proglašen je "doživotnim konzulom" Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.

1830 - Francuski kralj Šarl X Burbonski (Charles Bourbon) abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu, koja je izbila zbog kraljeve odluke da ukine slobodu štampe, raspusti parlament i promeni izborni zakon.

1858 - Britanski parlament je doneo zakon (India Bill) kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune.

1876 - Rođen je lingvista Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije (Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960, osnivač moderne dijalektologije, autor "Pravopisa srpskohrvatskog jezika".

1903 - U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobođenje od otomanske vlasti, proglašena je "Kruševska republika" koja se održala samo 11 dana, a ustanak je u krvi ugušen.

1921 - Umro je italijanski operski tenor Enriko Karuzo (Enrico Caruso), proslavljeni izvođač dela Verdija i Pučinija i kancona. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.

1922 - Umro je Aleksandar Graham Bel (Alexander Graham Bell), izumitelj telefona (1876).

1928 - Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom.

1934 - Umro je nemački predsednik Paul fon Hindenburg, a Hitler je sebe proglasio firerom (vođom) i preuzeo apsolutnu vlast.

1935 - Velika Britanija je donela zakon kojim je reformisan sistem upravljanja u Indiji, od koje su odvojeni Burma i Aden, garantovana je veća lokalna samouprava u pokrajinama i formirano je centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju.

1936 - Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio (Louis Bleriot), pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš.

1939 - Nobelovac Albert Ajnštajn (Einstein) je upozorio američkog predsednika Teodara Ruzvelta (Roosevelt) da nemački naučnici rade na bombi sa uranijumom, posle čega su u SAD počele (početkom 1940) istraživanje radi izgradnje atomske bombe.

1945 - Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vođa Josif Visarionovič Staljin, predsednik SAD Gari Truman i premijer Velike Britanije Klement Atli (Attlee) postigli dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone posle Drugog svetskog rata.

1970 - Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.

1980 - Od eksplozije bombe na železničkoj stanici u Bolonji poginulo je 85 i ranjeno više od 200 ljudi. To je bio najteži teroristički napad u Evropi posle Drugog svetskog rata i izazvao je talas masovnih protesta širom Italije.

1990 - Iračka vojska napala je Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Slanjem trupa u Kuvajt, irački predsednik Sadam Husein pokrenuo je događaje koji su doveli do Zalivskog rata i stacioniranja američkih trupa u regionu.

1992 - Alžirske snage bezbednosti su uhapsile 50 naoružanih islamskih ekstremista i oduzele njihovo skladište oružja u kojem je nađeno 150 bombi.

1994 - Pod pretnjom pooštravanja međunarodnih sankcija SR Jugoslaviji, vlada Srbije pozvala je lidere bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt-grupe za BIH i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.

1997 - Vođa najjače liberijske gerilske frakcije, Čarls Tejlor (Charles Taylor) proglašen je predsednikom Liberije, čime je okončan sedmogodišnji građanski rat.

1999 - U sudaru dva voza u istočnoj Indiji poginulo je 285, a ranjeno oko 300 ljudi.

2001 - Bosanski Srbin, general Radislav Krstić osuđen je u Hagu na 46 godina zatvora zbog genocida, istrebljenja, ubistava i progona bosanskih Muslimana u Srebrenici 1995. Žalbeno veće Haškog tribunala je 2004. Krstiću preinačilo kaznu na 35 godina zatvora.

2002 - Snage pokreta UNITA u Angoli su rasformirane, njenim generalima su oduzeti činovi i oni su integrisani u vojsku Angole.

2004 - Umro je Francuz Anri Kartije-Breson (Henri Cartier-Bresson), svetski priznat fotograf.

2007 - Etički kodeks koji predviđa strožija pravila lobiranja u američkom Kongresu usvojen je i u Senatu, a njegovo usvajanje smatra se ogromnim napretkom u proteklih nekoliko decenija na tom planu. Zakon je usledio nakon serije skandala oko primanja mita poslanika.

2009 - Sud u Bagdadu osudio je bivše iračke zvaničnike Tarika Aziza i Alija Hasana al-Madžida na po sedam godina zatvora zbog zločina nad Kurdima tokom 1980-tih godina. Aziz je bio zamenik premijera u vreme vladavine bivšeg predsednika Sadama Huseina, a Al Madžid, Huseinov rođak, naložio je upotrebu hemijskog oružja protiv Kurda.

2014 – U pojasu Gaze ubijeno je 296 dece i mladih Palestinaca od početka izraelske ofanzive protiv palestinskog pokreta Hamas 8. jula, saopštio je UNICEF.

2017 - Američki Senat je potvrdio izbor Kristofera Vreja (Christopher Wray) za novog šefa Federalnog istražnog biroa (FBI), nakon što je sa te funkcije iznenada smenjen Džejms Komi (James Comey) zbog uloge u istrazi o navodnom ruskom mešanju u predsedničke izbore u SAD.

Nastavak na B92...






 Povezane vesti
Na današnji dan, 3. avgust

Na današnji dan, 3. avgust

Izvor: B92, 03.Avg.2019, 00:02

216. p.n.e. - Kartaginski vojskovođa Hanibal je u Drugom punskom ratu kod Kane, u jugoistočnoj Italiji, naneo najteži poraz Rimljanima u istoriji Rimskog carstva. Rim je zahvatila panika, zapamćena po izreci "Hanibal ante portas" (Hanibal pred vratima)...1347 - Engleski kralj Edvard III (Edward)...

Nastavak na B92...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.