Izvor: B92, 18.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 18. maj
Umrli Bomarše, Maler i Godunov, rođeni Štajnic, Romanov, Rasel, Gropijus, Kapra, Komo i Vojtila
1781. Španci u Kusku pogubili peruanskog revolucionara Tupaka Amarua II.
1799. Umro francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija "Seviljski berberin" i "Figarova ženidba", koje su inspirisale Đoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere.
1800. U Sankt Peterburgu umro ruski vojskovođa i strateg Aleksandar Suvorov. Ratovao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << punih 55 godina i vodio 60 bitaka.
1803. Britanija objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.
1804. Napoleon Bonaparta proglašen za cara Francuske. U decembru krunisan kao Napoleon I.
1836. Rođen austrijski šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvaničan svetski šampion. Titulu svetskog prvaka osvojio 1886. pobedom u meču s Johanesom Cukertortom.
1868. Rođen ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. Sa prestola zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, naredne godine pogubljen s članovima porodice.
1872. Rođen britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio angažovan u borbi za mir i razoružanje, zbog čega dva puta hapšen. Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost 1950.
1883. Rođen nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus. 1919. u Vajmaru osnovao arhitektonsku školu "Bauhaus".
1897. Rođen filmski reditelj Frenk Kapra.
1911. Umro austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler, direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba.
1912. Rođen američki pevač Peri Komo.
1919. Rođena britanska primabalerina Margot Fontejn, jedna od najslavnijih balerina u XX veku. Od 1962. bila partnerka Rudolfa Nurejeva.
1920. Blizu Krakova u Poljskoj rođen Karol Vojtila. 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina. Umro 2. aprila 2005.
1944. U Sovjetskom Savezu počelo proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima pod optužbom da su sarađivali s Nemcima.
1954. Na snagu stupila Evropska konvencija o ljudskim pravima.
1973. Umrla američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD.
1974. Indija izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.
1988. Počelo povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.
1992. Komesarijat Ujednijenih nacija za izbeglice saopštio da je iz SFRJ zbog rata izbeglo 1,3 miliona ljudi, što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.
1995.Umro ruski baletski igrač Aleksandar Godunov, koji je posle emigracije iz SSSR stekao svetsku slavu.
1996. Romano Prodi postao premijer 55. saziva Vlade Italije od Drugog svetskog rata.
1996. Pod pritiskom međunarodne zajednice ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela potpredsednica Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu u novembru 1995. optužio Karadžića za ratne zločine i genocid.
1998. Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv korporacije "Majkrosoft", najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.
1999. Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili prekid vatre, okončane sedmogodišnje borbe.
2000. Savet bezbednosti UN jednoglasno usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.
