Izvor: B92, 17.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 17. jul
Ubijen Petar III; umrli Smit, Poenkare, Radovanović, Holidej, Fanđo, Luns i Kruz; pogubljen Mihailović
1453. U bici kod Kastijona Francuzi postigli odlučujuću pobedu nad Englezima, koja je dovela do okončanja Stogodišnjeg rata.
1762. Ubijen ruski car Petar III, tri dana po obaranju sa vlasti i zatvaranju. Presto preuzela njegova supruga Katarina II.
1790. Umro škotski ekonomista Adam Smit, uz Dejvida Rikarda najpoznatiji predstavnik engleske klasične >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << političke ekonomije. Postavio osnove radne teorije vrednosti.
1890. Sesil Roudz, po kom je Rodezija dobila naziv, postao premijer Kapske kolonije u Južnoj Africi.
1912. Umro francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare. Razvio teoriju automorfnih funkcija i istraživao diferencijalne jednačine, posebno značajni njegovi radovi na području topologije i njegova interpretacija geometrije Lobačevskog. Objavio oko 500 naučnih radova.
1917. Britanska kraljevska kuća promenila ime Saks-Koburg-Gota u Vindzor, zbog antinemačkog raspoloženja u Britaniji tokom Prvog svetskog rata.
1928. Umro srpski geolog i paleontolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo.
1945. U Potsdamu počela konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Na skupu okončanom 2. avgusta Staljin, Truman i Čerčil, predstavnici SSSR-a, SAD i Velike Britanije, pobednica u Drugom svetskom ratu, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
1946. U Beogradu pogubljen Dragoljub Mihailović, general kraljevske jugoslovenske vojske i vođa četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu.
1959. Umrla američka džez i bluz pevačica Bili Holidej.
1968. U Iraku oborena vlada Abdula Arefa, na vlast došlo desno krilo partije BAAS. Predsednik, kasnije i premijer, postao general Ahmed Hasan al Bakr.
1969. General Fransisko Franko za naslednika imenovao princa Huana Karlosa. Karlos preuzeo vođstvo Španije 22. novembra 1975, dva dana posle smrti diktatora.
1973. U Avganistanu proglašena republika, posle vojnog udara kojim je prekinuta vladavina kralja Mohameda Zahira Šaha duga 40 godina. Predsednik postao bivši premijer Sardar Muhamad Daud Kan.
1975. Američki i sovjetski vasionski brodovi Sojuz 19 i Apolo 18 spojili se u Zemljinoj orbiti. Komandanti letilica Aleksej Leonov i Tom Staford razmenili čestitke, Rus govorio engleski, a Amerikanac ruski.
1979. Diktator Nikaragve Anastasio Somoza Debajle podneo ostavku i pobegao iz zemlje, vlast preuzeo levičarski sandinistički pokret Danijela Ortege Saavedre.
1981. Više od 100 ljudi poginulo, a 550 povređeno, kada su izraelski avioni bombardovali palestinska područja Bejruta.
1984. Lansiran sovjetski svemirski brod Sojuz T12, Svetlana Savickaja postala prva žena koja je prošetala svemirom.
1994. Brazil na Svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu.
1995. Umro argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u Formuli 1.
1996. Američki putnički avion boing 747 na liniji Njujork-Pariz eksplodirao iznad Atlantskog okeana posle poletanja sa aerodroma Kenedi. Poginulo svih 230 putnika i članova posade.
1998. Posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II Romanova i članova njegove porodice preneti iz Jekaterineburga i sahranjeni u Sankt Peterburgu 80 godina posle ubistva. Svečanoj ceremoniji prisustvovao i predsednik Rusije Boris Jeljcin.
1998. Džinovski talasi izazvani snažnim zemljotresom na dnu Pacifika odneli šest sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje. Poginulo 2.000 ljudi.
1998. Na konferenciji Ujedinjenih nacija u Rimu predstavnici 120 zemalja usvojili statut kojim je uspostavljen prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine. SAD odbile da se priključe tom sudu. Do marta 2003. sporazum ratifikovalo 89 zemalja.
2000. Bašar el Asad postao predsednik Sirije, obećavši na inauguraciji da će nastaviti nepopustljivu politiku prema Izraelu, kakvu je vodio njegov otac Hafez el Asad, preminuo 10. juna.
2001. Na osnovu odluke Vlade Jugoslavije, princ Aleksandar Karađorđević i članovi njegove porodice uselili se u kraljevsku rezidenciju u Beogradu, koja je jugoslovenskoj kraljevskoj porodici bila oduzeta posle Drugog svetskog rata.
2001. Po završetku sukoba na Kosovu i prestanka vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju, istražioci Međunarodnog suda za ratne zločine iz Haga, prema izjavi portparolke Tužilaštva suda Florans Artman, tokom 1999. i 2000. našli 876 grobnica na Kosovu i ekshumirali 4.392 žrtve, od kojih je 2.099 identifikovano.
2002. Umro Jozef Luns, komandant NATO-a s najdužim stažom na toj funkciji. Luns, bivši ministar inostranih poslova Holandije, imenovan za generalnog sekretara NATO-a u oktobru 1971, za vreme hladnog rata, dužnost napustio 1984.
2003. U SAD umrla pevačica kubanskog porekla Selija Kruz. Kubu napustila uoči dolaska Fidela Kastra na vlast i nastanila se u SAD, povratak na Kubu joj nikad nije dozvoljen. Odigrala ključnu ulogu u promovisanju kubanske muzike, snimila 70 albuma i pet puta dobila nagradu Gremi, najznačajnije priznanje u SAD za muziku.
2004. Vlasti Grčke u Solunu uhapsile Dejana Milenkovića, osumnjičenog za saučesništvo u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića. Nekoliko meseci kasnije Milenković izručen vlastima u Srbiji, gde je dobio status zaštićenog svedoka.
2005. Specijalni tribunal u Iraku podigao prvu optužnicu protiv bivšeg predsednika te zemlje Sadama Huseina za zločine tokom njegove vladavine duge 35 godina.
2006. U cunamiju koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginulo 525 osoba. Talas visok dva metra posledica zemljotresa jačine 7,7 stepeni Rihterove skale, sa epicentrom u Indijskom okeanu.
