Izvor: B92, 13.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 13. jun
Umrli Aleksandar Veliki i Beni Gudmen, Rođeni Karlo II Ćelavi i Vilijam Batler Jejts, "Miting klečanja", uhapšen Šljivančanin
323. p.n.e. U Vavilonu umro Aleksandar III Makedonski, Aleksandar Veliki, jedan od najvećih vojskovođa u svetskoj istoriji. Njegova legendarna ličnost bila inspiracija mnogih umetnika.
823. Rođen francuski kralj Karlo II Ćelavi, kojem je Verdunskim ugovorom 843. pripao zapadni i srednji deo franačke države, danas Francuska.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />1381. Pod vođstvom Vata Tajlera, u engleskim pokrajinama Kent, Norfok, Safok i Kembridžšir počeo seljački ustanak protiv feudalaca, izazvan visokim porezima.
1811. Rođen književni kritičar i filozof Visarion Grigorjevič Bjelinski, osnivač realističke estetike u ruskoj književnoj kritici. Formulisao teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj književnosti nazvanog "naturalna škola", a kao uzor isticao Gogoljevo delo.
1839. Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao u korist sina Milana i napustio Srbiju. Knez Milan umro nekoliko nedelja po izboru za vladara, a namesnici pozvali njegovog mlađeg brata Mihaila da preuzme presto.
1865. Rođen irski pesnik i dramski pisac Vilijam Batler Jejts, uz Šoa i Džojsa najveći irski pisac. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1923.
1876. Srpsko učeno društvo za prvog ženskog člana izabralo slikarku Katarinu Ivanović.
1886. Pod misterioznim okolnostima utopio se bavarski kralj Ludvig II, tri dana pošto je proglašen umobolnim i svrgnut sa prestola. Pod njegovim pokroviteljstvom Rihard Vagner u Minhenu radio na reformi muzike i drame i izveo svoje čuvene muzičke drame "Tristan i Izolda" i "Nirnbeški majstori pevači".
1897. Rođen finski trkač na duge staze Pavo Nurmi.
Osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Oborio 29 svetskih rekorda.
1899. Rođen meksički kompozitor i dirigent Karlos Čaves, osnivač Simfonijskog orkestra Meksika. U svoje kompozicije uneo obeležja meksičkog muzičkog folklora i instrumente meksičkih Indijanaca.
1900. U Kini počeo tzv. Bokserski ustanak, pobuna seljaka i gradske sirotinje protiv stranog kapitala i domaćih feudalaca. Ustanak u septembru 1901. ugušile evropske sile, Japan i SAD.
1917. Četrnaest nemačkih bombardera tipa "Gota" u Prvom svetskom ratu bombardovali London. Poginule 162 osobe. Pre toga napadi na britansku prestonicu vršeni iz cepelina.
1943. U bici na Sutjesci u Drugom svetskom ratu poginuo komandant Treće divizije i član Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije Sava Kovačević. Posthumno proglašen za narodnog heroja.
1944. Prve nemačke rakete Fau1 ispaljene u Drugom svetskom
ratu na južnu Englesku. Do kraja rata 1945. na teritoriju Velike Britanije palo više od 1.000 raketa, od čega 660 na London.
1953. Državnim udarom u Kolumbiji na vlast došao Gustav Rojas Pinilja, koji je diktatorski vladao do 1957, kada je u Kolumbiji vraćen demokratski režim.
1956. Poslednji britanski vojnici napustili bazu kod Sueckog kanala, kojim je Velika Britanija upravljala 74 godine. Upravu nad Kanalom preuzeo Egipat.
1965. Umro jevrejski filozof i teolog Martin Buber, rođen u Austriji. Pred nacistima 1938. pobegao u Palestinu i postao jedan od prvih profesora Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Zalagao se za zajedničku jevrejsko-arapsku državu.
1982. Umro kralj Saudijske Arabije Kalid ibn Abdul Aziz. Nasledio ga brat, princ Fahd.
1983. Američki vasionski brod "Pionir 10" prošao kroz
orbitu Neptuna. To je bila prva letilica sa Zemlje koja je izašla van Sunčevog sistema.
1986. Umro američki klarinetista Beni Gudmen, najpopularniji džez-muzičar tridesetih godina XX veka. Jedan od prvih belih muzičara koji se usprotivio rasnoj segregaciji i u svoj džez-orkestar, osnovan 1934, uključio crne muzičare.
1990. Zbog neuspelog početka razgovora vlasti i opozicije u Srbiji, 8. juna, u Beogradu na Trgu Republike održan prvi protestni miting opozicije protiv vlasti Slobodana Miloševića.
1990. U Bukureštu poginule četiri, povređeno oko 200 osoba, kada je policija pokušala da suzbije proteste studenata koji su se smestili u šatore u centru grada.
1992. U organizaciji Udruženja kompozitora u Pionirskom parku u Beogradu, ispred zgrade Predsedništva Srbije, održan "Miting klečanja", u znak protesta protiv ratne politike predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
1994. Severna Koreja saopštila da se povlači iz Agencije Ujedinjenih nacija za atomsku energiju i da više neće dozvoliti dolazak njenih inspektora u zemlju.
2000. U Pjongjangu počeo istorijski samit dve Koreje na kojem su predsednici južne i severne Koreje Kim Dae Džung i Kim Džong Il vodili razgovore o pomirenju dve države. Lideri dve Koreje sastali se prvi put posle raspada jedinstvene zemlje 1948.
2002. Na prvim slobodnim izborima u istoriji Avganistana za predsednika države izabran Hamid Karzai.
2003. U Beogradu uhapšen oficir JNA, pukovnik Veselin Šljivančanin, i izručen Haškom tribunalu, pred kojim je krajem 1995. optužen za zločine na poljoprivrednom dobru "Ovčara" kod Vukovara, u Hrvatskoj, 1991.
2003. U Briselu usvojen nacrt Ustava Evropske unije, 46 godina posle potpisivanja Rimskog sporazuma, odnosno osnivanja Unije.
