Izvor: B92, 11.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 11. septembar
Rođeni Ronsar, Milutinović, Zinovjev, Lorens i Markos, ubijeni Šćepan Mali i Aljende, umrli Hruščov, Neto i Lind, napadi u SAD
1524. Rođen francuski pisac Pjer de Ronsar, najznačajniji pesnik renesansne pesničke škole Plejada, koja je izvršila preokret u francuskoj poeziji i utemeljila novi poetski izraz i jezik.
1709. Anglo-holandsko-austrijske trupe pod komandom vojvode od Malboroa i princa Eugena Savojskog pobedile Francuze u bici kod Malplakea, poslednjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << velikoj bici u Ratu za špansko nasleđe.
1773. Ubijen Šćepan Mali, lažni ruski car Petar III, koji se nametnuo Crnogorcima kao vladar. Tokom vladavine, od 1767, izmirio plemena, uveo sud, počeo popis stanovništva i imovine i počeo da gradi puteve. Prema predanju, ubio ga je sluga, mletačko-turski agent, po nalogu skadarskog paše.
1830. Proglašena republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.
1855. Posle 11 meseci opsade britanske, francuske i turske trupe zauzele Sevastopolj, najznačajniju rusku bazu u Crnom moru. Time okončana najveća operacija u Krimskom ratu.
1870. Kralj Sardinije Vitorio Emanuele napao Papsku državu u Rimu, a 1871. preselio svoju prestonicu u Rim i uselio se u palatu Kvirinal. Papa se povukao u Vatikan i od tada je njegov suverenitet ograničen na vatikanske palate.
1880. Rođen srpski glumac Dobrica Milutinović, prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije 1980. ustanovili nagradu za životno delo u oblasti glume po njemu nazvanu Dobričin prsten.
1883. Rođen ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih lidera i organizatora Oktobarske revolucije. Od 1919. do 1926. bio predsednik Izvršnog komiteta Kominterne. Streljan 1936. u Staljinovim čistkama.
1885. Rođen engleski pisac Dejvid Herbert Lorens. Smatra se nosiocem duhovne opozicije viktorijanskim načelima britanskog društva. Njegov roman "Ljubavnik ledi Četrli" skandalizovao puritansko britansko društvo i dugo bio zabranjen u zemljama engleskog govornog područja.
1917. Rođen filipinski državnik Ferdinand Markos. Jedan od najpopularnijih predsednika Filipina kada je izabran 1965, zaveo 1972, pre isteka drugog mandata, vanredno stanje i diktaturu u zemlji. Zbačen 1986, umro 1989. u izbeglištvu na Havajima.
1921. Osnovan Jugoslovenski atletski savez.
1922. Liga naroda, uprkos protestima Arapa, potvrdila britanski mandat nad Palestinom.
1962. Britanska grupa Bitls snimila prvi singl, "Love me do".
1971. Umro ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964. Pokrenuo proces destaljinizacije u Sovjetskom Savezu. S predsednikom SFRJ Josipom Brozom Titom 1955. potpisao Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kojima su normalizovani odnosi dve zemlje posle perioda Informbiroa.
1973. U vojnom udaru u Čileu ubijen predsednik Salvador Aljende, prvi levičar marksista izabran na izborima za šefa države u zapadnoj hemisferi. Vlast, uz podršku SAD, preuzela vojna hunta na čelu sa Augustom Pinočeom, koji je vladao Čileom sledećih 17 godina. Prema zvaničnom saopštenju, Aljende izvršio samoubistvo odbijajući da se preda pučistima.
1979. Tokom posete Moskvi umro angolski državnik i pesnik Agostinjo Neto, prvi predsednik Angole, predvodnik borbe za oslobođenje zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975.
1995. Na hiljade ljudi demonstriralo ulicama Pariza u znak protesta zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku.
1997. Škoti na referendumu prihvatili plan britanske laburističke vlade za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle gotovo 300 godina.
2000. Ruski i američki kosmonauti Jurij Malenčenko i Edvard Lu uspešno okončali šestočasovni izlazak u otvoreni kosmos na Međunarodnoj kosmičkoj stanici pošto su spojili dva bloka stanice sa uređajem koji fiksira magnetsko polje Zemlje.
2001. U samoubilačkom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu poginule 2.752 osobe. Zgrada Pentagona znatno oštećena, a dva tornja visoka 410 metara u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn srušena. Optuživši Osamu bin Ladena, lidera Al Kaide, za napad i skrivanje u Avganistanu, SAD 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.
2003. U Švedskoj preminula ministarka inostranih poslova Ana Lind, dan pošto je povređena nožem u tržnom centru u Stokholmu. Ubica Mijailo Mijailović osuđen 23. marta 2004. na kaznu doživotnog zatvora. Viši sud u Stokholmu preinačio presudu i doneo odluku da je Mijailović mentalno bolestan i da ga treba uputiti na psihijatrijsko lečenje.
2004. U udesu grčkog vojnog helikoptera, nedaleko od Svete gore, poginulo 17 putnika i članova posade, među njima patrijarh aleksandrijski i sveafrički Petros.
