Izvor: B92, 01.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 1. maj
Ubio se nacistički ministar propagande Jozef Gebels, poginuo as formule 1 Ajrton Sena, EU dobila 10 novih članica.
1218. Rođen nemački car Rudolf I Habsburg, osnivač dinastije Habsburgovaca, jedne od najstarijih dinastija u Evropi. Vladao je od 1273. do smrti 1291.
1707. Stupio na snagu Zakon o Uniji kojom su se kraljevine Škotska i Engleska ujedinile u Veliku Britaniju.
1778. U Somboru otvorena prva srpska učiteljska škola.
1858. Crnogorci, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na Grahovu, potukli znatno jače turske trupe. Posle te pobede, uz podršku Francuske, međunarodna komisija je 1860. odredila granice između Otomanskog carstva i Crne Gore, kojoj su pripojeni Grahovo, Rudine, Nikšićka Župa i Gornji Vasojevići.
1866. U Srbiji puštene u promet prve poštanke marke. Istog dana 1874. prve poštanske marke puštene su u promet u Crnoj Gori.
1873. Škotski lekar, misionar i istraživač Afrike Dejvid Livingston, koji je otkrio Viktorijine vodopade,
pronađen je mrtav u mestu Čitambo u sadašnjoj Zambiji.
1876. Britanski parlament usvojio Zakon o kraljevskim titulama na osnovu kojeg je kraljica Viktorija I proglašena caricom Indije.
1886. U Čikagu je 40.000 radnika stupilo u štrajk, zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli "tri osmice" - po osam sati rada, odmora i kulturnog uzdizanja. U sukobu s policijom ubijeno je šest i ranjeno oko 50 radnika. Od 1889. ovaj dan se slavi kao Međunarodni praznik rada. U Srbiji je prvi put proslavljen 1894.
1904. Umro češki kompozitor Antonjin Dvoržak. Iz njegovog bogatog opusa izdvaja se devet simfonija među kojima je najpoznatija "Simfonija iz novog sveta".
1925. Kipar zvanično postao britanska kolonija. Velika Britanija je 1878. Kipar preuzela od Turske, a 1914. je izvršila aneksiju ostrva.
1931. Zvanično je otvoren "Empajer stejt bilding", 102 sprata visok njujorški oblakoder, tada najviša zgrada u svetu.
1945. Nemački nacistički lider Jozef Gebels, ministar prosvete i propagande po dolasku nacista na vlast 1933, izvršio samoubistvo u bunkeru u Berlinu. Iz straha pred odgovornošću za nacističke zločine Gebels se ubio zajedno sa celom porodicom u poslednjim časovima pred pad Berlina u Drugom svetskom ratu.
1960. Na teritoriji Sovjetskog Saveza oboren američki špijunski avion "U-2". Pilot Frensis Pauers, koji se spasao iskakanjem, zarobljen je i u februaru 1962. razmenjen za jednog sovjetskog špijuna.
1978. Japanski istraživač Naomi Uemura postao prvi čovek koji je sam stigao na Severni pol, prešavši 950 kilometara na sankama s psećom zapregom.
1982. U Poljskoj, 50.000 pristalica "Solidarnosti" demonstriralo protiv vojne vlasti. Ratno stanje u zemlji uvedeno je 13. decembra 1981, kada je general Vojćeh Jaruzelski suspendovao civilne vlasti.
1993. U atentatu u Kolombu tokom prvomajske proslave ubijen je predsednik Šri Lanke Ranasingea Premadasu.
1994. U trci za "Gran Pri San Marina" poginuo brazilski automobilski as Ajrton Sena jedan od najboljih vozača formule 1.
1995. Artiljerijskim napadom na Pakrac počela je ofanziva hrvatskih snaga na zapadnu Slavoniju pod nazivom "Bljesak". Nekoliko dana kasnije Hrvatska je zauzela celo područje, a desetine hiljada Srba izbeglo je u Bosnu i Srbiju.
1997. Laburistička partija Tonija Blera pobedila na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji, nakon 18 godina vladavine konzervativaca.
1999. U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođen putnički autobus na mostu u Lužanima. Poginulo je najmanje 60 ljudi.
2001. Makedonci u Bitolju spalili su i kamenovali oko 40 kuća, firmi i prodavnica čiji su vlasnici Albanci u znak odmazde zbog pogibije osam pripadnika makedonskih snaga bezbednosti u napadu albanskih terorista kod tetovskog sela Vojce.
2001. Predsednik SAD-a, Džordž Buš zatražio je izmenu ugovora
koji su 1972. SAD sklopile sa Moskvom o antibalističkim raketama, što bi otvorilo put ka novom odbrambenom planu SAD.
2003. U zemljotresu u Turskoj poginulo 176 osoba, među kojima i 25 đaka tokom spavanja u internatu koji se srušio.
2004. Evropska unija proširena je za deset novih članica, čime se broj zemalja koje čine tu najveću ekonomsko-socijalnu integraciju popeo na 25 sa 450 miliona stanovnika. Punopravne članice EU zvanično su postale: Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Kipar, Malta, Estonija, Letonija i Litvanija. To je najveće proširenje EU od osnivanja 1957. godine.
.jpg)
