Izvor: Kurir, 13.Avg.2010, 19:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIJE VAŽNO GDE SI, NEGO S KIM SI
Radio „Stoja i Ostoja“. Sa Goricom, lepšom polovinom najvedrijeg i, bez obzira na frekvenciju, najslušanijeg dvojca, razgovaramo o utiscima na Radio Beogradu, sazrevanju, planovima, novoj knjizi...
Radio „Stoja i Ostoja“. Sa Goricom, lepšom polovinom najvedrijeg i, bez obzira na frekvenciju, najslušanijeg dvojca, razgovaramo o utiscima na Radio Beogradu, sazrevanju, planovima, novoj knjizi...
Pod okriljem RTS, tačnije na Prvom programu Radio Beograda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Gorica i Dragan su sa emisijom „Buđenje“ osvanuli 10. maja. I, kako naša sagovornica tvrdi, i dalje je drži onaj osećaj iz prve nedelje, uzbuđenje zbog nečeg „novog“.
- Lepo je što posle ovoliko godina i dalje ima entuzijazma, inspiracije, i svega onoga što je neophodno da nas gura napred, da bi kontinuitet igranja mogao da se održi. U novom smo studiju, mada mi uopšte ne bi smetalo da smo u onom starom, koji miriše na prošlost koja traje već 85 godina. Od tog mirisa imam tremu.
Da li se tvoja i Draganova ideja i realizacija „Supermiša“ pokazala kao ispravna?
- Mislim da je ispravno sve ono što zavisi od nas samih. Posle toliko godina rada na klasičan način (poso-kuća-kuća-poso-plata) odlučili smo ne da „dobijamo platu“, već da je stvarno zaradimo, pa šta bude. Preuzimanje odgovornosti je stvar sazrevanja. Došlo je vreme za suočavanje sa samim sobom.
Kakvi su odjeci u javnosti?
- Nikada nisam brojala koliko imamo slušalaca, bitnije mi je kako se slažemo. Ne prođem ulicom a da me bar dvoje-troje ne zaustavi da popričamo o životu, da mi kažu da pozdravim Dragana, da nas slušaju non-stop, da smo mnogo slatki. Najlepše mi je to što ljudi slobodno prilaze, što kažu da imaju utisak da nas lično poznaju iako se prvi put vidimo uživo. Nije važno gde si, nego s kim si.
Dešava li ti se da ustaneš na „levu nogu“?
- Ako i ustanem na levu nogu, to se brzo sredi. U četiri ujutru mi sve zvoni po kući - tri sata, mobilni, a povremeno, kad sam umornijoj fazi, naručim i buđenje. Ponekad mi se desi da isključim sat i vratim se u krevet, a da toga nisam ni svesna. A opet, ima perioda kad se budim pre sata. Teturam se do kuhinje i stavljam kafu, pijem je i menjam kanale na TV. I nekako, kao na dugme, budem potpuno budna. Onda otvorim prozore, zalijem moje biljke, i lepo mi počne dan.
Da li Draganu uvek uspeva da te oraspoloži, ili i on nekad prevrši svaku meru?
- Dragan i ja se stalno zezamo kako smo u prošlom životu bili blizanci Stoja i Ostoja. Da me ne prekida u pola reči i da mi ne da da završim rečenicu, ne bismo imali oko čega da se svađamo. To je kao kad dugo nisi videla drugaricu, pa jedna drugoj upadate u reč - „da ti kažem odmah, da ne zaboravim“. Nama je tako svakog dana. Imamo po tri sata da se siti napričamo o svemu i svačemu.
Šta se dešava sa emisijom „Priči nikad kraja“?
- Radio je naš prioritet. Imamo dosta ideja i planova. Na jesen ćemo ići na turneju po Srbiji, jednom nedeljno radićemo program iz nekog drugog grada, a TV emisije posle toga.
Planiraš li treću knjigu?
- Pišem, pišem, pišem, pa onda malo brišem. Spremam, ali mora malo da traje.
Odlično se kapiramo
Kakvi su Tijanić i Radulović za saradnju?
- S Tijanićem smo se prvi put sreli pri prelasku na RTS, pozvao je PR službu da se dogovorimo o promociji i rekao: „Nemoj da im dovodite neke stiliste, neka budu ovakvi kakvi jesu“. Direktno, konkretno, jasno, i bez čitanja između redova. To je sve što nam treba. Duleta znam odranije. On je čovek radija i odlično se kapiramo. Kad sam stekla početno novinarsko iskustvo, pa stigle i prve pohvale, samoj sebi sam govorila da je to lepo, ali da znam da me nikada ne bi primili na Radio Beograd. Sada mi je izuzetno drago da je taj nekada preozbiljni radio prepoznao i drugu energiju. To je česta tema razgovora sa Duletom.
