Izvor: Kurir, 15.Sep.2011, 09:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEKA STARA DOBRA VREMENA...
Eeeee, kako je onomad deci bilo lepo... Ovo je tekst za sve one koji se sećaju dana kad su u pauzama između bezbrižnog igranja na ulici i pisanja domaćeg zadatka vreme provodili gledajući neke predivne emisije, ali i za one koje je mama pred početak Dnevnika s prozora dozivala da ne propuste crtać u sedam i petnaest. Tad su sve emisije za klince imale smisla. A danas su došla neka nova, luda vremena i deca se zabavljaju igrajući igrice na internetu i gledajući neke nevaspitane rijaliti >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << programe.
Eeeee, kako je onomad deci bilo lepo...
Ovo je tekst za sve one koji se sećaju dana kad su u pauzama između bezbrižnog igranja na ulici i pisanja domaćeg zadatka vreme provodili gledajući neke predivne emisije, ali i za one koje je mama pred početak Dnevnika s prozora dozivala da ne propuste crtać u sedam i petnaest. Tad su sve emisije za klince imale smisla. A danas su došla neka nova, luda vremena i deca se zabavljaju igrajući igrice na internetu i gledajući neke nevaspitane rijaliti programe.
Nekima od nas i dan-danas pri sećanju na ova divna vremena krenu suze na oči... Možda zato što smo omatorili, ali biće da je to ipak od sreće što ih pamtimo!
Muzički tobogan
Sigurno pamtite onog uvek raspoloženog čiku s naočarima Minju Subotu, koji je onomad vodio dečji kviz „Muzički tobogan“. Pa sad vi recite da li mislite da je taj program u odnosu na sva ova rijaliti sr...a koja nam danas serviraju ipak po nečemu drugačiji i edukativniji? Da, da, baš tu smo vas čekali. Klinci su se kod Minje takmičili u komponovanju, pevanju i znanju o muzici, dok ovi današnji umesto toga znaju sve o vezama Nataše Bekvalac, Marijane i Nemeša. I jeste li sigurni da danas postoji pesma koju će pamtiti i za trideset godina poput: „Muzika je put do sreće, polje, šuma, reka, lug...“ Eh, ova nova vremena uopšte nisu romantična!
Nedeljni zabavnik
Rusmir Agačević, Zijah Sokolović, Seid Memić Vajta i Slavko Štimac radili su u Sarajevu nedeljom emisiju za decu koja je verovatno bila gledanija od „Nacionalnog dnevnika“. „Da nedelje ne bi dosadne bile, dan za spavače tužnoga lika, u pomoć, evo, TV sile i Nedeljnog zabavnika!“ Bio je tu svačega - mozgalica, prepoznavanja melodija, naravoučenija u kojem bi se objašnjavao neki pojam, a sve začinjeno gomilom divnih saveta. Po mnogima ovo je za decu bio najbolji šou-program svih vremena.
Kolariću Paniću
Sećate se one uvodne špice u kojoj se prsti vešto igraju rastežući gumice, a u pozadini se čuju stihovi koje je svako dete znalo napamet - „Sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo“. Ta fantastična emisija u kojoj su klinci pisali pisma o problemima u školi, a voditelj s njima u studiju pokušavao da pronađe rešenje, danas bi deci u najmanju ruku bila čudna. Jer sada su, jelte, došla nova vremena i internet ima odgovore na sva pitanja.
Kakva šteta za nove naraštaje što ne znaju nastavak pesmice: „Traži otvor, traži vrata, gde ne može ni tvoj tata, gde ne može čak ni mama, traži sam i traži sama, odgovora sam se seti, sam razreši, sam raspleti.“
Crtani u 19.15
Sve prethodno navedeno ostalo bi nedorečeno da nije postojao crtać koji je počinjao tačno u 19.15. Deca su tad, gde god bila i šta god radila, trčala pred televizore i tih petnaest minuta pre Dnevnika ništa drugo nije bilo važno osim Gustava, Barum-barum, Profesora Baltazara ili Ptice Trkačice. Odgledaju crtać i pravac spavanje.
Kocka, kocka, kockica
Još od davne 1974. pa sve do početka devedesetih svi smo živeli u savršenom svetu u kojem je sve bilo lepo i nežno. Eeeee, a sad čeznemo za tim vremenima kad je Branislav Milićević, legendarni Branko Kockica, pokušavao da od nas stvori prave drugare u carstvu u kojem je carevalo drugarstvo i u kojem su sve kuće bile od čokolade i marmelade. I svi oni koji se nisu odvajali od ekrana kad su gledali „Kocku, kocku, kockicu“ u jednom se slažu - ova emisija bila je vrhunac jugoslovenskog programa za decu. I zato ovim putem zahvaljujemo Branku za sve sate koje smo proveli s njim.
Tatatatira!
