Izvor: Politika, 21.Avg.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mural Robina Vilijamsa nastao za dva sata
Iako su milioni ljudi širom sveta videli beogradski grafit posvećen popularnom komičaru, njegov autor Marko ne želi da promeni odluku: rad će ostaviti nepotpisan
Vest o smrti oskarovca Robina Vilijamsa još se širila planetom, a podno Brankovog mosta u Beogradu osvanuo je mural – portret ovog poznatog glumca. Autor ovog grafita je Marko, student završne godine fakulteta na kome se izučava vizuelna umetnost. Ne želeći da se njegov identitet otkriva u potpunosti, jer osobe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje crtaju na javnim površinama mogu da budu krivično gonjene, u razgovoru za naš list rekao je da je vizuelni omaž jednom od omiljenih glumaca nastao impulsivno.
– Dan pre nego što sam čuo tragičnu vest sa drugarima sam pričao o filmovima u kojima je igrao Robin Vilijams. Uveče sam na internetu pročitao informaciju da je pronađen mrtav i sutra, čim sam se probudio, uzeo sam dve boje, crnu i belu, i otišao da slikam – ispričao nam je mladić koji već osam godina crta grafite.
Bilo mu je potrebno dva sata da završi mural ne baš malih dimenzija. Nije imao skicu već samo fotografiju holivudske zvezde. Prvo je želeo da oslika zid kod benzinske pumpe u Pop Lukinoj ulici ali se, spustio Malim stepenicama do Karađorđeve ulice i tu „postavio” svoj rad.
Lik Nikole Tesle na grafitu u istoimenom bulevaru na Novom Beogradu (Foto M. Galović)
Nije se potpisao na radu oronule fasade, što je uobičajeno za grafitere upravo iz želje da akcenat bude na oslikanom liku. Zahvaljujući ovom grafitu, čije su fotografije objavili svetski mediji, a zatim i mnogi podelili na društvenim mrežama, svet je upoznat da je u Srbiji na neuobičajen način odata počast cenjenom komičaru. Uprkos iznenadnom uspehu – da milioni vide njegov rad – kako nam je rekao, Marko neće da promeni odluku: grafit će ostaviti nepotpisan.
Drago mu je što su ljudi ispod murala u Beogradu ostavljali cveće, kao i zbog komentara stranaca-prolaznika koje je čuo dok je crtao:
– Stranci su prepoznali da radim Vilijamsa dok su Beograđani pitali da li crtam Karadžića ili Dačića?
Mural Gavrila Principa u ulici koja nosi njegovo ime (Foto dw.de)
Oslikavanje portreta poznatih ličnosti i anonimnih osoba za širu zajednicu u određenom delu Beograda, nije novi trend u strit-artu, pojasnio je za naš list Miloš Miletić, član Udruženja „Kurs”, nekada crtač grafita, a danas murala.
– Ne može da se govori o uzlaznom ni opadajućem nivou prisutnosti portreta. Njih je uvek bilo. Pre dve decenije u obodnim delovima grada mladi, kojima je sprej način izražavanja, crtali su komemorativno portrete preminulih drugara. I u svetu je to uobičajeno – objasnio je Miletić.
Prema njegovom mišljenju u međuvremenu su druge društvene grupe preuzele ovaj način komunikacije:
– Poput navijača. Nije neuobičajeno da se na „granici” naselja ispisuju ne samo slova, već i boje kluba, portreti njihovih vođa.
I najbolji teniser sveta Novak Đoković ima murale (Foto „Fejsbuk”)
U Beogradu je ovog proleća osvanuo portret Nikole Tesle u istoimenom bulevaru na Novom Beogradu. Mural Gavrila Principa sa njegovim citatom nekoliko nedelja je neoštećen stajao na bočnom zidu zgrade u ulici koja nosi ime ovog člana „Mlade Bosne”, u blizini autobuske stanice u Beogradu. Lik Draže Mihailovića u muralu koji je, u međuvremenu, ižvrljan, vide prolaznici u Bulevaru Vojvode Mišića. Trenutno najbolji teniser sveta Novak Đoković ima dva murala: na Košutnjaku i u centru Beograda.
A na jednoj kući tipične vojvođanske arhitekture u Zrenjaninu ove godine osvanula su lica junaka britanske TV serije „Mućke”: Rodnija, Del Boja i strica Alberta...
Nema spiska fasada u Beogradu na kojima je dozvoljeno crtanje grafita
U glavnom gradu Srbije trenutno nema spiska fasada na kojima je dozvoljeno crtanje grafita, objasnio je za naš list Darko Glavaš, direktor „Beokom” servisa. Ali, svi koji se bave ovom vrstom urbane umetnosti, tvrdi Glavaš, mogu da se obrate Sekretarijatu za kulturu Beograda. Potrebno je da pribave odgovarajuće dozvole, od skupštine stanara, ukoliko se radi o stambenoj zgradi, do onih iz Zavoda za zaštitu kulture ako je zdanje pod posebnim režimom i u dogovoru sa komisijom grada mogu da slikaju bez straha da će imati problema.
– Na „Belefu” smo ugostili grafitere iz inostranstva. Prethodnih godina grad je organizovao događaje kako bi sistemski i uz poštovanje pravnih normi pružili mogućnost uličnim umetnicima da iskažu svoj talenat. Druga strana medalje su oni crtači koji sa sprejom, koji može da se kupi za nekoliko stotina dinara, naruže već nacrtani mural ili ispisuju poruke pogrdnog ili uvredljivog sadržaja. Bez sumnje, grafiti jesu deo lica grada, urbane umetnosti, ali ipak moraju da se poštuju neke norme – ocenio je Glavaš.
A. Cvetićanin
objavljeno: 22.08.2014.
