Izvor: Politika, 08.Nov.2015, 10:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrzitelji
Jedan čitalac, potpisujući se kao„doktor”, komentarisao je na sajtu „Politike” intervju devedesetdvogodišnjeg akademika Vladete Jerotića zamerivši mu često pojavljivanje u medijima koje „ne dolikuje jednom pravom intelektualcu”.
U današnje vreme kada su iz medija estradni i rijaliti sadržaji proterali intelektualne i kulturne, povećana je potreba za pojavljivanjem pametnih ljudi u medijima. Pravi intelektualac 21. veka je upravo komunikativan i prisutan u medijima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako bi dotakao što više ljudskih života.
Da se Vladeta Jerotić nije pojavljivao u medijima kada sam ja bio srednjoškolac, ne bi mogao da mi bude uzor i inspiracija, i ja se danas sigurno ne bih bavio svojim poslom psihoterapeuta.
Pod mrziteljem se na društvenim mrežama podrazumeva osoba koja iz pozicije prezira i mržnje komentariše nečiji lik i delo. Glavna karakteristika ovih komentara jeste da su lični, usmereni na osobu, a ne na njene izjave, sa ciljem da je obezvrede, omalovaže i diskredituju. Iako mrzitelji u svojim izjavama koriste „govor prezira i mržnje”, često je njihovo ponašanje motivisano još dubljim osećanjima zavisti i ljubomore.
Navedeni „doktor” je očigledno zelen od zavisti čitao tekst, smatrajući da mu je „njegov” medijski prostor nepošteno uzurpirao profesor Jerotić. Između redova provejava njegova želja da bude prisutan u medijima i nečujan krik: „Novinari, zovite mene, a ne Jerotića.”
Mržnja je osećanje onoga koji procenjuje da je drugi koji je predmet mržnje – zlo ljudsko biće i da ono zbog svoje zlobe zaslužuje da pati i da bude uništeno. Mržnja je po pravilu lični, individualni odnos između pojedinaca. Socijalne mreže omogućuju lako povezivanje istomišljenika, pa i povezivanje mrzitelja u grupe koje razvijaju dinamiku čopora koji progoni plen. Ovako udruženi u svom suprotstavljanju nekoj po njima negativnoj ličnosti, mrzitelji na društvenim mrežama vrše pravi mobing, šikaniraju pojedinca, pokušavajući da kod ostale publike stvore negativnu sliku o datoj ličnosti. Najstrašniji je oblik maltretiranje onih koji još ne znaju da se zaštite – maloletnika – i to od strane grupice vršnjaka, što nekada ima tragičan ishod, kao u slučaju malog Alekse iz Niša.
Logička greška na kojoj mrzitelji zasnivaju svoju aktivnost jeste uverenje: ako dokažem da je neko drugi loš, to znači da sam ja bolji od njega. I zato je glavna psihološka dobit mrzitelja pokušaj lečenja sopstvenog kompleksa niže vrednosti. Kako nečija vrednost ne može da nastane tako što se dokazuje da neko ne vredi, jasno je da ovakvo lečenje nikako ne može da bude uspešno, već da samo dovodi do kratkotrajne iluzije poboljšanja, ali da može da načini veliku štetu omraženoj osobi. Biti mrzitelj znači igrati igru gubitnika.
.jpg)
