Izvor: Story, 15.Mar.2015, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Otašević: Život bez problema nije život
Mladi crnogorski glumac koga je posao primorao da stanuje na tri adrese, govori kako uspeva da odoli svim izazovima takvog načina života, na koji način funkcioniše njegova veza na daljinu i tvrdi kako je došlo vreme da se uozbilji.
Momčilo Otašević, foto: Luka Šarac, Story Press
Ukoliko bi se neki inostrani turista našao u društvu glumca Momčila Otaševića (25), verujemo da nikada ne bi ni pretpostavio da se ovaj mladi Crnogorac bavi glumom. Ovaj Cetinjanin >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << zrelim stavovima o životu i problemima svakodnevice u velikoj meri odudara od svojih vršnjaka. Često ponavljana fraza kako je najvažnije slediti svoje snove, u njegovom slučaju i te kako ima smisla. Naime, iako je bio rešen da studira arhitekturu u Rimu, u poslednjem trenutku upisao je glumu u rodnom Cetinju i odlučio se za nomadski način života. Tokom poslednje četiri godine nizao je glavne role u filmovima Led i Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa, ali najveću popularnost donela mu je uloga Luke u serijalu Budva na pjenu od mora, nakon čega su usledili i angažmani u hrvatskoj sapunici Zora dubrovačka i tamošnjoj komediji Kud puklo da puklo, koja se od 23. februara emituje svakog radnog dana na TV Prva. Zbog brojnih poslovnih angažmana, Momčilo već godinu i po dana živi na relaciji Zagreb – Cetinje – Beograd, zbog čega ne trpi njegova dvogodišnja romansa u kojoj uživa sa svojom sugrađankom Tinom Jovetić (24).
Story: Koliko se emotivna ispunjenost ispoljava u poslu kojim se bavite?
- Zadovoljstvo u privatnom životu i te kako se oseća u poslu. Mislim da je tako u većini slučajeva, a ne samo mojoj profesiji. Sve je lepše i lakše kada sam srećan i zaljubljen.
Story: Kako organizujete vašu vezu s obzirom na to da živite na tri adrese?
- Neobičan ja, neobična veza! Šalu na stranu, potrebno je mnogo gimnastike da bi veza na daljinu funkcionisala onako kako treba. Razumevanje je najvažnije. Kad god smo u mogućnosti, Tina mi pravi društvo na mojim poslovnim putovanjima i onda je sve mnogo lepše. Najprostije rečeno, sve je lako kada se volimo!
Story: Kako definišete ljubav?
- Ostavimo definicije za neke egzaktne nauke. Danas svi od nas traže da nešto objasnimo i razgovaramo na najrazličitije teme, a onda kroz priču sve banalizujemo. Ljubav se ne definiše, ona se oseti u pogledu, kroz dodir, tišinu...
Story: Poželite li da se nekada skrasite na jednom mestu ili vas još vodi nagon za nomadskim načinom života?
- Stalna adresa stanovanja ne znači nužno i da se neko skrasio. Porodica, devojka i prijatelji moji su stubovi sigurnosti. U tom smislu, siguran sam da sam u kvalitetnom okruženju, a oni znaju da sam najsrećniji kada radim posao koji volim, što podrazumeva i česta putovanja.
Story: Dvadeset prvog februara proslavili ste 25. rođendan. Smatrate li sebe zrelijim od svojih vršnjaka?
- Taj dan proveo sam radno sa svojim kolegama na snimanju serije Kud puklo da puklo i oni su me iznenadili rođendanskom tortom. Nakon toga proslavu sam nastavio sa svojom devojkom koja je doputovala u Zagreb. Dvadeset pet godina nije malo, to je vreme kada bi trebalo da smo preležali sve bolesti odrastanja, odvajanje od roditelja i na putu smo da postanemo ljudi. Trudim se da ne odstupim od životnih načela koje sam poneo iz svog doma i da kao Slavko Štimac u filmu Sjećaš li se Doli Bel kažem: Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem. Možda je vreme da se uozbiljim.
Story: Kažu da nas u velikoj meri definiše porodica iz koje dolazimo, ali i prijatelji koje biramo. Kako biste opisali svoju familiju?
- Porodica mi je izuzetno važna i mnogo sam vezan za svoje roditelje i mlađu sestru Sanju. Ponosan sam na to kako nas četvoro funkcionišemo, zajedno se odlično provodimo i raduje me svaka prilika kada smo na okupu. Od najranijeg detinjstva, sestru i mene učili su da budemo vredni i čestiti, koju god profesiju da izaberemo kao životni poziv.
Story: Za kakvog ste momka važili u vašem komšiluku na Cetinju?
- Doživljavali su me kao veselo, živahno i vragolasto dete. Naravno, komšije su me znale i po nekim manje lepim, ali meni zanimljivim situacijama i nestašlucima.
Story: Koje su prednosti odrastanja u manjoj sredini?
- Tamo teško nešto možete da sakrijete. Šalu na stranu, okruženje je mnogo zdravije za odrastanje, sve je mnogo bezbrižnije i jednostavnije nego u većim gradovima. I svi su jednaki, bez obzira na to čime se ko bavi, na prvom mestu smo komšije i sugrađani.
Story: Vi ste uzor mnogim dečacima i dok vas oni prate u serijama, filmovima, stiču utisak kako živite bez problema. Da li je zaista tako?
- Naravno da nije i ko god ima takav utisak, daleko je od istine. Prošao sam sve studentske muke kao i moji vršnjaci. Život bez problema verovatno je rezervisan za neke druge krajeve sveta, ali ne i za naš region. Iskreno, kad malo bolje razmislim, ne znam da li bih tako nešto bilo kome poželeo, to mora da je veoma dosadna rabota. Problemi i problemčići svemu daju dozu određenog šarma. Lepo kaže Boris Pasternak: Nije život što i polje preći!
Story: Važite li za boema?
- Volim dobre kafane u kojima možete da se opustite, razgovarate sa prijateljima i bar na trenutak zaboravite na mobilni telefon i svakodnevicu. Nažalost takvih mesta je sve manje. Hedonista sam, pa uživam i u kvalitetnoj gozbi, bilo da je to leti kraj mora ili zimi na nekoj planini.
Story: Koji su vaši najveći strahovi?
- Najvažnije mi je da meni dragi ljudi budu živi i zdravi, a kada imamo fizičku i snagu duha, onda možemo da se izborimo sa svim strahovima.
Story: U seriji Kud puklo da puklo tumačite lik momka sa sela. Prija li vam ruralni stil života?
- Volim život na selu i uživam u svim njegovim blagodetima.
Story: Možete li da zamislite kako živite u seoskom ambijentu?
- Naravno da mogu i često sam u prirodi, obožavam svoje selo Njeguše u Crnoj Gori. Najlepše se osećam kada prođem putem ispod Štirovnika i Lovćena, s kog se vidi ceo Bokokotorski zaliv.
Story: Imate li potrebu da se svima dopadne ono što vi radite?
- Normalno je da postoji potreba za odobravanjem i pohvalama. Što ste mlađi, ona je izraženija, ali s godinama i kroz posao shvatite da nije važno koliko će vas osoba pohvaliti, već ko su ti ljudi.
Story: Slažete li se sa tvrdnjom da što je umetnik veći, to je više komercijalan?
- Sa određenim kvalitetom dolazi i do veće potražnje, a samim tim sve više ljudi prati vas i gleda. Umetnost je mnogo starija od samog izraza komercijalno.
Story: Kako biste seriju Kud puklo da puklo predstavili publici u Srbiji?
- Reč je o drami sa elementima humora i ona je pravi je lek za beg od često sumorne realnosti. Verujem da će se dopasti publici u Srbiji, a voleo bih da postane deo njihovih svakodnevnih rituala za opuštanje.
Story: Ovo je za kratko vreme treća serija koju radite u našem regionu. Šta vam je najzanimljivije kada je reč o televizijskim angažmanima?
- Volim sve projekte koji mi donose nešto drugačije i novo, što ranije nisam igrao. Posebno zadovoljstvo predstavlja mi kada nemam mnogo teksta, već se daleko više igram, a to mi pruža serija Kud puklo da puklo, što je izuzetak na našim prostorima.
Razgovarao: Danilo Mašojević
