Izvor: Politika, 02.Mar.2015, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moja soba moja kancelarija
Poslovi koji su u vezi sa kreativnošću, istraživačkim i naučnim radom, obradom informacija, sve više se u svetu, pa i kod nas rade od kuće
Nove informatičke mogućnosti, lak pristup internetu, skajpu i četu menjaju i načine na koji zaposleni rade za svoje pretpostavljene. Iako su mišljenja podeljena rad od kuće je sve češći zahvaljujući novim tehnologijama. U mnogim strukama ovakav način privređivanja postao je gotovo jednak radu u kancelariji. I kod nas je izmenama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zakona o radu data radnicima mogućnost da u dogovoru sa poslodavcima mogu da rade od kuće ili na daljinu, čak i na samo nekoliko sati. U tom slučaju imaju ista radna prava, kao i zaposleni koji rade u firmama.
Radnici od kuće i na daljinu imaju pravo na obračun prekovremenog rada, naknadu za noćni rad i korišćenje godišnjeg odmora i odsustva.
Procenti zaposlenih koji iz svog doma obavljaju važne poslove za svoju firmu neprestano raste, pokazuju statistički podaci. Čak polovina zaposlenih u svetu već sada ima fleksibilno radno vreme. Kada ste u firmi, trošite resurse, energiju, kancelarijski materijal, a sa napretkom mobilne telefonije i interneta za obavljanje mnogih poslova dovoljni su telefon i računar. Za mnoge gazde je najvažnije da se posao obavi, nije bitno da li iz firme ili od kuće.
O fenomenu rada od kuće, manama i dobrim stranama za zaposlene i poslodavce razgovarali smo sa dr Dušanom Mojićem, vanrednim profesorom sociologije rada na beogradskom Filozofskom fakultetu.
Da li će nove tehnologije u sve većoj meri povećavati armiju onih koji rade od kuće?
Upravo su nove tehnologije odlučujući činilac koji utiče na sve rašireniji rad od kuće. Na taj način prvenstveno danas rade stručnjaci iz informatičkog sektora, zaposleni iz nauke i visokog obrazovanja, novinari, dakle svi oni čiji su poslovi u vezi sa procesom obrade informacija.
Gde je i u kojim granama privrede ovakav rad ne samo moguć i izvodljiv već i profitabilniji nego onaj u firmi, na zvaničnom radnom mestu?
Upravo su oblasti u kojima je potrebna izražena kreativnost uglavnom visokoobrazovanih stručnjaka iz pobrojanih delatnosti one u kojima je ovakav fleksibilan oblik radnog angažmana ne samo moguć nego čak i poželjan. Tu svakako spada i sektor istraživanja i razvoja u industrijskim preduzećima, gde su ključne nova i inovativna rešenja, i gde se stvaraju svi mogući uslovi uključujući i rad od kuće da se to i postigne. Uslovno rečeno govorimo o slobodnim profesijama koje su u najvećoj meri povezane sa, kako sociolozi govore, „fleksibilizacijom radnog procesa”. Takvi profesionalci često rade na dobro plaćenim projektnim zadacima, plaćeni su dobro, ali su angažovani kroz pojedinačne ugovore i koriste sve prednosti rada od kuće na dobrobit i samih organizacija.
Šta su prednosti rada od kuće?
Jedna od prednosti rada od kuće jeste u izbegavanju nekada neprijateljskog okruženja u organizacijama. Nažalost, često se organizaciona kultura savremenih kompanija odlikuje manje ili više otvorenim sukobljavanjem, što onemogućava bilo kakvu prijatnu i podsticajnu klimu za rad. To se može izbeći radom u kućnoj, porodičnoj atmosferi gde u principu vladaju odnosi poverenja, ljubavi i poštovanja.
...A šta mane?
Sa druge strane ni porodična „idila” nije uvek „idilična”. Kao što s pravom tvrdi poznati sociolog Urlih Bek, u globalnom rizičnom društvu rizici se sele i u sferu privatnosti, uključujući i porodično okruženje, tako da u uslovima porodične disharmonije, koja je česta u savremenim porodicama, svakako nije moguće odgovorno i inspirativno obavljati svoje radne zadatke i pogotovo biti kreativan u tome.
Šta su prednosti rada u firmi?
Svaki zaposleni, a posebno oni na višim radnim mestima treba da neguju takozvani socijalni kapital. Što više poslovnih poznanstava, pa i prijateljstava time se i socijalni kapital uvećava i lakše se napreduje u službi. Ta obično površna poznanstva sa ljudima od uticaja značajnije su od rođačkih ili kumovskih veza, jer naši rođaci, prosto nisu u prilici da nam pomognu. Ali isto tako treba naglasiti da su ljudi deo celine samo ako dele iste vrednosti, samo tada postoji istinska zajednica.
Kakva je uloga lidera kompanija?
Nisu sve radne organizacije opterećene otvorenim ili prikrivenim sukobima. Kultura jedne organizacije u velikoj meri zavisi od osnivača i lidera kompanije, i ako lider uspe da nametne vrednosti podsticanja, saradnje i timskog rada, onda je svakako rad u prostorijama organizacije nešto što može dovesti do boljih rezultata. „Slobodni strelci” ili „vukovi samotnjaci” mogu dati veliki doprinos radu organizacije, ali su timovi ono što u najvećoj meri „boji” njen uspeh.
Zašto rad od kuće nije pustio korene kod nas?
Zakon postoji i po tom zakonu rad od kuće je priznat i postao je pravno ravnopravan sa radom u firmi, ali u kojoj meri će biti uveden zavisi i od vrste posla, takođe i od shvatanja rukovodilaca. Neko će želeti da uštedi na poslovnom prostoru i na ostalim troškovima, a neko će želeti da mu radnici budu na poslu u odgovarajuće radno vreme. Znam čak za jedan ekstreman primer kad je vlasnik jednog privatnoguniverziteta iz regiona uveo pravilo da naučni radnici, profesori fakulteta, rade od 8 do 16 časova.
Da li je onome ko radi u firmi lakše da napreduje?
Tu ima dosta istine. Radno mesto je i mesto okupljanja zaposlenih. To je obrazac koji preovlađuje. Pitanje je i kulturne posebnosti i navika od zemlje do zemlje. Kod nas se recimo očekuje da zaposleni svoj posao nose i kući, da tamo nastave ono što nisu završili u radnoj organizaciji. Slično je i u Japanu gde se javno i privatno prepliću i gde ne postoji jasna razlika između poslovnog i privatnog života, dok je u anglosaksonskom svetu ta linija jasno podvučena, a privatni život strogo odvojen od javnog. Zato je recimo u firmi „Jahu” iako je informatička, zabranjen rad kod kuće. Ali i pored toga statistika pokazuje da se i u zapadnom svetu sve više radi od kuće.
Postoji li u Srbiji tradicija rada od kuće?
Svakako, jer ta tradicija u Srbiji nije vezana za informatičku revoluciju, već za dopunski rad, pa i rad na crno. Još sedamdesetih je bilo žena koje su za „Narodnu radinost” kod kuće sklapale lutkice u narodnim nošnjama, farbale šablone za vezenje goblena, u improvizovanim radionicama ili kod kuće sklapale mašinice za pravljenje tulumbi i još puno toga. Tada su te poslove uglavnom radile nezaposlene žene i one sa srednjim ili nižim stepenom obrazovanja, međutim, početkom devedesetih godina ove aktivnosti kod nas doživljavaju ekspanziju, usled teške socijalno-ekonomske situacije, pa se menja i profil onih koji se bave takvim radom. U našoj zemlji, kao i u zemljama u regionu, u Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji, tokom poslednje decenije ovaj vid rada postao je jedan od glavnih izvora finansiranja mnogih porodica.
Da li informatičko doba donosi izolaciju i gubitak osećaja zajedništva?
Ono što bih još želeo da naglasim jesu socijalne veštine koje se razvijaju u zajednici, a koje se dužim odsustvovanjem iz firme gube ako čovek provodi svoje radno vreme samo u kući. Sa druge strane više vremena u svom domu poboljšava i učvršćuje porodicu, lakše je ispratiti i obaveze dece, odvesti ih na utakmicu, balet, ples, karate.
A što se tiče opredeljenja za rad od kuće i protiv njega, efikasnost treba da bude ključni parametar, ako neko uspe da radi kod kuće bolje i uspešnije, zašto mu to ne bi bilo omogućeno, zaključuje naš sagovornik.
--------------------------------------------------------------------
Kod kuće produktivniji za 13 odsto
Istraživanje objavljeno u magazinu „Harvard biznis rivju”, koje su sprovela dva profesora ekonomije sa Stenford univerziteta, bavilo se pitanjem: kakve sve prednosti ima rad od kuće u odnosu na onaj u kancelariji?
U istraživanju je učestvovalo 255 zaposlenih jedne kineske putničke agencije, koji su podeljeni u dve grupe. Tokom devet meseci, jedna grupa je dobila dozvolu za rad od kuće, dok je druga grupa ostala u kancelariji. Profesori Nikolas Blum i Džon Roberts zatim su beležili rad jedne i druge grupe tokom spomenutog vremenskog razdoblja. Svi uslovi bili su jednaki: smene su jednako trajale, svaka grupa imala je iste direktore itd.
Radnici koji su radili od kuće, bili su za 13 odsto produktivniji od onih koji su radili iz kancelarije. Oni su bili produktivniji i po minutu od ovih drugih, a istraživači tvrde da je to bio rezultat veće tišine kod kuće. Eksperiment je bio toliko uspešan da je kompanija svim svojim radnicima ponudila rad od kuće kao opciju.
Ali, polovina grupe koja je radila od kuće nakon nekog vremena se vratila u kancelariju, jer su počeli sve više da se osećaju usamljeno, dok je 25 odsto onih koji su radili iz kancelarije, prešlo na rad od kuće.
--------------------------------------------------------------------
Psihologija uspeha i kućni rad
Međunarodna organizacija rada pre dve decenije usvojila je Konvenciju sa preporukama o radu u kući. Danas se preporukama bave i psiholozi koji pomažu ljudima da se u svom domu bolje snađu.
Neki od saveta su sledeći: Nemojte da donosite hranu na sto.Jedna od zamki rada od kuće jeste lak pristup punoj kuhinji. Ukoliko možete, učlanite se u teretanu kako biste došli u kontakt sa drugim ljudima dok vežbate. Svakih sat vremena (podesite štopericu ukoliko je potrebno), ustanite i protegnite se, operite sudove ili ubacite veš na pranje.
A evo i nekoliko mudrih saveta:
„Nemojte da počnete da radite sa laptopom na kauču. Teško ćete se premestiti za sto.”
„Moja najbolja tajna je bila da se obučem i obujem cipele svakog jutra. Zbog cipela se osećam manje lenjim.”
„Noć pre napravim spisak stvari koje treba da uradim. Pauzu pravim pošto čekiram nekoliko stvari na svojoj listi.”
Šta još karakteriše rad od kuće: Osoba koja radi od kuće retko kada će obući nešto drugo osim pidžame. Petina njih kažu da rade goli, 80 odsto uporedo gleda i televiziju, 70 odsto naporedo obavlja i kućne poslove...
Dragoljub Stevanović
objavljeno: 02.03.2015.
.jpg)
