Izvor: Glas javnosti, 31.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mitrovačka Kazablanka
Kafana „Trepča“ nalazi se u Bošnjačkoj mahali, ozloglašenom delu Kosovske Mitrovice i poznata je po tome što u njoj sede zajedno Srbi Albanci, vojnici Kfora, pripadnici kosovske policije, rezervisti UČK, ali i bivši pripadnici srpske vojske. Ovde se sklapaju poslovi, ugovaraju kupoprodajni ugovori, trguje se svim i svačim, a gazda kafane Ramadžiku Šero s ponosom će vam naglasiti da on „nikada, nikada nije imao problema ni sa Srbima, ni sa Ciganima, ni sa Albancima“.
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Mene ne interesuje ko će šta da radi - nastavlja Šero svoju priču. - U kafani čovek može da se dogovori i oko ubistva, krađe, prodaje kuće, auta, svega. Sve se dogovara u kafani, a van kafane se obavlja. Ovde ne! Niko nije imao problem, ja svakome mislim dobro, koje god vere i nacije bio... Ima puno profesora, žele da dođu ovde da pričaju sa kolegama, da se druže, a ne smeju. Dolaze tajno da se sastaju, da ne bi imali problema.
O neredima u Bošnjačkoj mahali o kojima smo nedavno slušali na vestima Šero nije imao mnogo da kaže. Kod njega je, kaže, u tom času sedelo četvoro, petoro ljudi, među kojima nekoliko Srba, i kada su čuli buku i videli da leti neko kamenje, izašli su, kaže, napolje i počeli da gađaju „te uličare“ kupusom i lukom sa tezge koja je ispred lokala. Ne zna, kaže, da li je neko imao nameru da zapali kafanu, iznenađen je bio jer dobro poznaje kolovođe, „to su dečurlija“, i čezne, veli, za Titovom Jugoslavijom jer je „on umeo da tu omladinu dovede u red, da idu na radne akcije a ne da džabalebare i prave probleme“.
Na pitanje kome ovo odgovara, Šero kaže: „Rukovodiocima i sa južne i sa severne strane - kad god nekome treba incident, oni dođu da ga naprave u Mahalu. Niko ne razmišlja da otvori neku fabriku, onu Trepču da stave na noge, da zaposle omladinu, ta deca su svi uličari i jedni i drugi. Narkomanija, prostitucija, sve to zbog nemaštine“
- Ja radim od ‘66. i nisam imao problema ni sa Srbima niti sa bilo kim. Rukovodiocima odgovara tenzija, a meni ne. Ja već deset godina ne smem da se skinem kad idem u krevet jer moram da sam u pripravnosti, da li će da dođe neka budala sa južne strane da mi zapali lokal, kuću. Tri bombe su mi bacili u dvorište. A opet, struju ne plaćam već šest godina, ni komunalije, ni porez, ni vodu. Pre rata su bile i finansijska i tržišna inspekcija. Ja sad radim obučen ko mehaničar, ko klošar. To ranije nije moglo. Nek se država zove kako ‘oće, čija je da je, ali da ima neki zakon. Da imam slobodu kretanja, da idem kod prijatelja i čestitam slavu, Božić. Devet godina idem bez tablica, ne poštujem propise, idem kuda ‘oću, trošim struju kako ‘oću. Onda nam odgovara da budu nemiri...
ZASTAVE
Na zidovima kafane „Trepča“ okačene su mnogobrojne zastave.
- Imam uspomene od svih koji su dolazili. Na pitanje zbog čega nema samo srpske i albanske zastave, gazda se smeška i kaže „niko mi nije doneo“.
- Imam jugoslovensku bez petokrake - pokazuje Šera zastavu koju, doduše, drži u fioci.
Glas: Kafana ujedinjuje Srbe i Albance
Izvor: Mondo, 31.Jan.2009
Kafana “Trepča“ nalazi se u Bošnjačkoj mahali, ozloglašenom delu Kosovske Mitrovice i poznata je po tome što u njoj sede zajedno Srbi Albanci, vojnici Kfora, pripadnici kosovske policije, rezervisti UČK, ali i bivši pripadnici srpske vojske.
