Izvor: Politika, 29.Jun.2011, 00:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mišel Jio proterana iz Mjanmara jer glumi Su Ći
Zvezda filma „Pritajeni tigar, skriveni zmaj” sa rediteljem Likom Besonom snima film o životu zatvarane političarke
Vlasti u Mjanmaru deportovale su glumicu Mišel Jio, koja u filmu „Dama” Lika Besona igra demokratskog vođu Aun San Su Ći, saopštili su zvaničnici Mjanmara, nekadašnje Burme. Maležanka Jio, poznata po ulozi kineskog špijuna u filmu o tajnom agentu 007 Džejmsu Bondu –„Sutra ne umire nikada” sa Pirsom Brosnanom u glavnoj ulozi – uhapšena je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tokom vikenda, po dolasku na međunarodni aerodrom u Rangunu, i vraćena nazad, a zvaničan razlog deportovanja nije saopšten. „Deportovana je istog dana jer je na crnoj listi”, rekla je neimenovana zvaničnica agenciji Rojters.
Plesačica i glumica Jio (48), poznata po kaskaderskim trikovima koje izvodi sama, i po ulozi u filmu Anga Lija „Pritajeni tigar, skriveni zmaj”, koji je nagrađen Oskarom za najbolji strani film, već je u Tajlandu, u Velikoj Britaniji i Francuskoj snimila veći deo scena za film proslavljenog francuskog reditelja Lika Besona „Dama” – što je termin kojim Su Ći nazivaju u Mjanmaru. Film bi trebalo da bude premijerno prikazan tokom jeseni.
Centralna ličnost u borbi protiv vojne diktature u MjanmaruSu Ći upoznala se decembra prošle godine sa Mišel Jio, tri nedelje pošto je puštena iz kućnog pritvora u kome se godinama nalazila. Film „Dama” je ljubavna priča o aktivistkinji, njenom pokojnom suprugu Britancu Majklu Arisu i njihovoj dugoj odvojenosti zbog političkog angažmana i zatvaranja Su Ći, prodemokratske političarke, liderke opozicione partije „Nacionalna liga za demokratiju” i dobitnice Nobelove nagrade za mir 1991. godine, za nenasilnu borbu u prilog demokratiji i ljudskim pravima.
Su Ći je studirala filozofijui ekonomiju na Oksfordu, gde je i upoznala supruga, koji je studirao tibetansku civilizaciju. Nekoliko godina radila je u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, gde se bavila ekonomskim pitanjima. UMjanmar se vratila 1988. godine, kako bi se brinula o bolesnoj majci. Te godine ostavku je podneo dugogodišnji čelnik vladajuće Socijalističke stranke, general Ne Vin, što je dovelo do masovnih demonstracija i želje za demokratizacijom države. Protesti su nasilno ugušeni, a na vlast je došla vojna hunta. Pod uticajem Gandijeve filozofije nenasilja, Su Ći jepočela sa političkim angažmanom. Vladajuća hunta protivila se njenom delovanju pa ju je zatvorila 1989. godine. Bilo joj je ponuđeno oslobađanje iz kućnog pritvora ako napusti zemlju, što je ona odbila. Na izborima 1990. godine ubedljivo je pobedila njena stranka, ali je hunta odbila da preda vlast.
-------------------------------------------------------
Petnaest godina kućnog pritvora
Iz prvog kućnog pritvora Su Ći je puštena tek 1995. godine, uz novi zahtev da napusti zemlju. Ostala je u zemlji,nije se viđala sa suprugom jer je često bila u kućnom pritvoru, a on je živio u Londonu i preminuo 1999.godine. U poslednjih 21 godinu u pritvoru je provela 15 godina, da bi na slobodu bila puštena novembra prošle godine.
I. Aranđelović
objavljeno: 29.06.2011.
