Izvor: Glas javnosti, 14.Jan.2010, 07:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri na domaćoj hrani
"Letkov salaš" kod čuvene ćuprije "Devet grla", ispod koje teče reka Zlatica, već godinama posećuju ljudi raznih fela. Zgodno je - na sredokraći puteva između Mokrina i Čoke, nekoliko stotina metara od neobičnog mosta sa devet lukova. Svetozaru - Letku Ladičorbiću (60) i njegovoj ženi Julijani (56), koju svi od milja zovu Juliška, na idiličnom životu bez sekiracije i stresa zavide brojni ministri, političari, direktori velikih firmi, glumci i umetnici koji ih često obilaze. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
I čobani, lovci i inostrani turisti, a naročito Slovenci slažu se da boljeg mesta na kome žeđ može da se ugasi "zdravo ladnom i kao biser čistom vodom" iz 170 metara dubokog arteškog bunara nema.
Bogat čovek
Letko Ladičorbić pripoveda da je još njegov otac radio na ovom imanju, a on ga je nasledio. Sada u "Gornjem Banatu" radi i njegov mlađi sin Dragiša.
- Za koju godinu ću u penziju, ali sa ovog salaša ne nameravam da mrdnem. Mislim da bi Juliška i ja presvisli kada bismo morali da živimo na asflatu i u gradu jedemo "zdravu 'ranu". Moje guske, kokoške, paunovi, krave, svinje i kerovi, ali i ovo blatnjavo dvorište kraj Zlatice, draži su mi od svega. Najviše se ponosim time što sam bogat čovek. Znate kako kažu naši stari. Čovek je bogat onoliko koliko ima prijatelja. Na koju god stranu sveta da krenem imam prijatelje - hvali se Letko.
Letko je radnik kikindskog Vodoprivrednog preduzeća "Gornji Banat", koje je i vlasnik salaša i objekta na kome se do pre nekoliko decenija, postrojenjem izgrađenim još u vreme austrougarsko, regulisao nivo reke. A, bije ga i glas najboljeg planetarnog guščara, jer su čak šest puta njegovi belorepi ljubimci poneli naslove svetskog prvaka na mokrinskoj "Gusanijadi". Juliška takođe ima zavidnu reputaciju. Ne samo zato što ponekad, onako sočno, salašarski zna da opsuje, već i zato što pravi nadaleko čuveni lisnati sir. Kao alva prodaje se širom Vojvodine, a mušterije po njega dolaze čak iz Slovenije, Nemačke i Švajcarske.
- Svakoga dana poseti nas bar dvadesetak ljudi. Dođu da popričaju, natoče vodu ili samo da uživaju u dobrom zalogaju. Naši gosti bili su glumci Vesna Čipčić, Anica Dobra, Milenko Pavlov, novinari Raša Popov, Bogdan Ibrajter, Milorad Crnjanin, ali i mnogi viđeni političari, direktori, doktori, advokati... I stranci znaju često da navrate. Voledu da ovde uživaju u prirodi i da im spremim domaću hranu - morčiju, živinsku ili supu od fazana. Gutaju gibanice, krofne, makovnjače, pečenje ispod sača ili kakav dobar srneći gulaš - nabraja Juliška.
Iako Letkov salaš nije ugostiteljski objekat, svi gosti priznaju da im je za Juliškinim astalom često lepše nego u "Hajatu".
- Ručak koji po želji pripremim gostima ne naplaćujem. Letko i ja uživamo da ugostimo i počastimo ljude. Ako me časte, ja uzmem, a ako ne - nikom ništa. Uvredilo bi me kada bi me neko pitao koliko košta ručak - iskrena je Juliška.
Specijalitetima nenadmašne kulinarke, kojoj bi pozavideo i čuveni Stevo Karapandža, ne mogu da odole ni stranci. Pre nekoliko dana na ručku kod nje bilo je četvoro Slovenaca. Juliška se hvali da će im u goste na Uskrs doći dvadesetak Slovenaca. Dovešće ih Miloš Fišakov, član menadžmenta ljubljanske firme "Semenarna", koji je davno trbuhom za krugom iz rodnog Mokrina otišao u Sloveniju.
- Letko i ja smo još 1974. godine sebi opravili kuću u Mokrinu, ali u njoj nismo nijedared prespavali. Na ovom salašu živimo duže od četiri decenije, a za koju godinu ćemo proslaviti i zlatnu svadbu. Udala sam se za Letka kad mi je bilo 14 godina. Najbolje godine života proveli smo pod ovim parčetom neba, na salašu kraj Zlatice. Nekada je reka bila zdravo široka, a sad putnik namernik može da je pregazi, a da ni bermude ne pokvasi - priča Juliška.
.jpg)
