Izvor: Politika, 09.Apr.2011, 00:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milkšejk poput droge
Isti deo mozga odgovoran za pokretanje „žudnje” kod narkomana za drogom i kod ljubitelja slatkiša – za tečnom poslasticom
Teško odoleti mešavini mleka i voćaProblem gojaznosti večita je tema i povod za brojna istraživanja. Jedno od poslednjih, sprovedeno u desetak zdravstvenih centara Amerike i Velike Britanije, ukazuje da su isti delovi mozga odgovorni za stvaranje zavisnosti kod narkomana i osoba koje ne mogu da odole slatkim zalogajima.
Tim na čijem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je čelu bila Ešli Gerhard, predavač na univerzitetu Jejl, uradio je zanimljivu analizu rada mozga kod dobrovoljaca – osoba čiji je greh prekomerno konzumiranje milkšejka.
Koristeći najsavremeniju magnetnu rezonancu utvrđeno je, prenose svetski mediji delove istraživanja objavljenog u časopisu „ArchivesofGeneralPsychiatry”, mesečniku Američke medicinske asocijacije, da se isti deo mozga pokreće kada čulo vida registruje poslasticu isto kao i kada narkoman ima krizu zbog neuzimanja narkotika. Odnosno, kada se unese doza narkotika.
Naime, registrovan je skoro identičan rad mozga, tačnije delova prednjeg i srednjeg dela korteksa,i to kod svih ispitanica – žena različite dobi koje su učestvovale u istraživanju. Kada im je pokazana slika omiljenog milkšejka, magnetna rezonanca beležila je rad mozga identičan onom koji se javlja kod narkomana.
Ovo će pomoći da se objasni vrsta zavisnosti od određenih štetnih navika u ishrani – pojasnila je Ešli Gerhard. Rezultati mogu biti smernica za dalju borbu za održavanje zdrave težine. Jer, drugi pokazatelji upozoravaju da je sve više gojaznih što direktno otvara put dolasku novih pacijenata na odeljenjima kardiologije, endokrinologije, neurologije...
Ovi nalazipodržavajuteorijuda opsesivnapotrošnja hranemožeda budeuzrokovana radom mozga, tačnije, pojačanim osećajem zadovoljstva, objašnjava ona. Ljudi kojisuzavisnici odsupstanci,pa makar one bile i najslađe na svetu, višećereagovatii fizički ipsihološki–promenama u ponašanjukada imaju pristupodređenojsupstanci. Rezultati mogu da budu smernica daljem traganju za novim metodama borbe sa viškom kilograma koji nije samo estetski već pre svega zdravstveni problem.
A. C.
objavljeno: 09.04.2011
