Izvor: Glas javnosti, 17.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milion kilometara, a još na točkovima
Sevojničanin Sreten Vasiljević (73) sa svojim „mercedesom 190 D“, proizvedenim pre ravno 48 godina, uveliko je ovog proleća načeo - drugi milion kilometara. Automobil rođen u fabrici u Štutgartu davne 1960. godine, prešao je već 1.098.000 kilometara, a Sreten se, ako ga zdravlje podrži, nada novim rekordima, jer mašina „mečke“ stare 48 godina još ne pokazuje znake umora. Mada, za samog Sretena, milion i 98.000 kilometara i nisu neka cifra niti rekord, on je vozeći u „Raketi“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za vreme svog dugog - dugog profesionalnog šoferskog staža, putevima Jugoslavije i Evrope kamionima i autobusima prešao ni manje ni više nego - 12 miliona kilometara.
Plavi „merdža“ koji se u punom sjaju baškari u hladovini Sretenove kuće u Sevojnu, u tadašnjoj Jugoslaviji prvi put registrovan je 11. novembra 1961. godine. Prve godine svog i više no dugog veka po balkanskim prostorima proveo je u garaži Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, u njemu su se tih godina vozili čuveni generali i političari od Nikole LJubičića i Mamule do Krcuna, Žeželja, Gavrilovića... Mažen i pažen, dobro održavan u prvim godinama svoje „službe“ u JNA, mercedes 190 D, posle samo desetak godina, u vreme kada je Generalštab rešio da obnovi svoj vozni park, završio je na jednoj od licitacija. Kupio ga je vozač jednog od generala, ali ga je brzo preprodao Sretenu Vasiljeviću koji je tada radio kao vozač užičkog saobraćajnog preduzeća „Raketa“, i ne samo što je bio vozač nego je Sreten tih godina, na jednom takmičenju održanom u Skoplju, sredinom osamdesetih, proglašen za najboljeg šofera tadašnje velike Jugoslavije.
- Tada sam prodao svog „fiću“ starog tri godine za 800.000 dinara, dodao još 400.000 i kupio „merdžu“. Bio je crne boje, a ja sam ga odmah ofarbao u nebo plavo, u boju kakvu i danas ima. Kad sam ga kupio, prešao je tek 120.000 kilometara, i od tada smo, on i ja prevalili zajedno, bez kvara, bez udesa, hvala Bogu, još bezmalo - milion kilometara. Nigde me za sve ove godine nije ostavio na putu, nigde me nije izdao. Da je čovek, rekao bih da mi je - najbolji prijatelj - priča Sreten, pokazujući i hvaleći svog „merdžu“, na čijoj se limariji vidi tek po koja „pecka“, i koji je unutra nov i sređen, zategnut, kao da je sa trake u Štutgartu sišao pre neku godinu, a ne pre skoro pola veka.
Kad je „merdža“ stigao u Užice, sedamdesetih godina, bio je prvi i jedini takav u čitavom kraju u vlasništvu privatnika. Gledali ga ljudi kao čudo. Jedino su mu neki nalazili manu, kritikujući vlasnika gde baš da kupi kola iz - Nemačke. A Sreten je tih godina u svom „mercedesu“ obilazio pola Evrope, stizao do Trsta po farmerke, do Nemačke, Grčke na letovanje, do Bosfora i Turske... Angažovali ga prijatelji povremeno da vozi mladence, toliko je popularan i lep bio tih godina...
Posle gotovo trideset godina službe, 1989. godine na „mercedesu“ je obavljena prva i zasada jedina generalka i to samo na motoru.
- Ni tada nije promenjeno mnogo delova na motoru. Amortizeri su još njegovi, originalni, instrument tabla je takođe originalna, štop lampe su njegove - kaže Sreten i dodaje kako je siguran da će njegov mercedes preći još kilometre i kilometre bez ikakvih intervencija.
Pre pet godina Sreten je rešio da o svojoj mašini obavesti i „Mercedes“. Seo je i na adresu čuvene fabrike poslao pismo u kome je napisao kada je kupio svog „merdžu“, koliko je mašina u međuvremenu prešla, kako i sada dobro izgleda, kako može da pređe još sigurno milion kilometara. Nije prošlo mnogo vremena, iz Štutgarta je u Sevojno stigao otpozdrav i u njemu poruka vlasnika „Mercedesa“ da su spremni da za Sretenov „mercedes“ star tada više od četiri decenije daju - novo vozilo. E, onda se Sreten našao na mukama, kako se rastati od vozila u kome je proveo - ceo život.
- Na kraju sam odlučio da ga ne dam. Bilo mi je komplikovano da idem u Nemačku, da plaćam dažbine na poklon, da ispunjavam još neke uslove i preduslove. A, povrh svega, bilo mi je žao da se rastanem sa mojim „merdžom“ - ne krije Sreten.
Sem Nemaca, bilo je tu, naravno, i drugih zainteresovanih da u svoju garažu preparkiraju Sretenov „mercedes“ od milion kilometara. Dolazili su kupci sa svih strana, nisu pitali za cenu...
- Sve je to u redu, lepe su pare, ali šta bih ja da se probudim ujutru, pogledam kroz prozor, a u dvorištu nema mog dobrog starog „merdže“ - pita Sreten.
I još nešto Sreten obavezno pomene u razgovoru. Posle njega, još petorica ljudi u užičkom kraju imala su iste „mercedese“. Tri vozila su u međuvremenu završila na otpadu, dva u inostranstvu, ostao je je jedino Sretenov „mercedes“.
- Nažalost, ni ljudi ni vozila ne žive večno - kaže Sreten kraj svoje mašine stare gotovo - 50 godina. Svog mercedesa od - milion kilometara.
