Izvor: Politika, 01.Dec.2012, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mik Džeger je engleski dr Nele
Rok muzičar, kompozitor, glumac govori o snimanju nove TV serije, čija se pilot-emisija očekuje 10. decembra, iluziji kao vodilji, ljudima s TV bez mašte, želji da bude fudbaler...
Rok muzičar, kompozitor, glumac, scenarista i TV reditelj Nenad Janković, poznatiji kao dr Nele Karajlić, priprema novu TV seriju „Nadrealna televizija” u produkciji TVPrva i agencije „Adrenalin”. Na duhovit način, u ovoj seriji pričaćeo tekućim političkimi drugim događajima. On >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to čini uprkos infarktu koji je imao 22. maja 2011.
Rođen je 11. decembra 1962. u Sarajevu, u kojem je živeo do avgusta 1992, kad je izbegao u Beograd. U braku sa Sanjom, arhitektom, ima ćerku Janu (22 ), studenta veterine, i sina Srđana ( 15),učenika i fudbalera Rada.
Kad završavate novu seriju?
U ovom momentu završavamo montažu pilot-epizode. Serija će imati 14 epizoda, prva epizoda će biti 10. decembra, a sledeće od februara ili marta.
Koliko će ovo biti nova „Top lista nadrealista”?
Po ovome što smo do sada snimili, te dve serije nemaju nikakve veze jedna s drugom. Izbegao sam svaku sličnost sa starim pričama. A šta je bolje – ova ili ona serija – teško je proceniti, kao što je nemoguće da se porede fudbalski klubovi iz ovog i prošlog veka. Teško je reći da li je današnja „Barselona” bolja od onog „Liverpula” iz sedamdesetih.
A koja je razlika između stare i nove serije?
Počeli smo da radimo „Nadrealiste” kao neku vrstu parodije na TV program. Bio sam voditelj, a Đuro čuvar, snimali smo „sapunice” „Sejo i Seada” pre nego što su se „sapunice” pojavile na našim programima. Televizija tada nije bila sredstvo za kontrolu javnog mnjenja. To je jošbio rado viđen gost u našim domovima. Ugodno je bilo njomese ugrejati kao nekom novom vrstom ognjišta. Danas je to mnogo drugačije. Televizija više nije produkt Mije i Čkalje nego Džordža Orvela.Ona nema nameru da očuva porodicu oko svog „plamena”, već da je razbije.
A „Nadrealna televizija”?
Ona nije samo reakcija na TV program, već predstavlja kreativni odgovor na sliku sveta, koja se putem televizije, a i svih drugih sredstava komunikacije, danas nameće gledaocima. Jednoumlje poznog socijalizma zamenilo je jednoumlje globalizma, a ono što im je zajedničko jeste kriza – kriza vrednosti, kriza morala, ekonomska kriza, politička kriza. To je zajedničko za oba sistema. A upravo kriza predstavlja pogonsko gorivo za stare i nove „nadrealiste”.
Šta ste Vi sve u ovoj seriji?
Sve radim, samo para nemam. Reditelj sam sa Miloradom Milinkovićem. Scenario serije je moje delo 99,9 odsto. Muzika isto tako. Imam glavnu ulogu, a tu su i Nikola Kojo, Vesna Trivalić, Zoran Cvijanović, Miša Samolov, Marko Gvero i plejada fenomenalnih naturščika. Njihova imena još čuvamo u „bunkeru”. Oni će biti veliko iznenađenje serije.
Koliko mislite samo na sebe?
Počeo sam intenzivno da mislim na sebe posle 22. maja 2011. Generalno, čovek ne može da se bavi ovim poslom a da nije malo sebičan. Biti umetnik podrazumeva izražajni bolesni ego, veliku i čvrstu sujetu i određenu količinu sebičnosti. Ipak, kad čovek postane roditelj, umetnost pada na drugo mesto. Biologija je jača od umetnosti.
A koliko vas je srce odvojilo od posla?
Godinu i po dana sam morao da mirujem. Tada sam promenio način života. Prestao sam da pušim, da igram fudbal i da sviram i pevam. Lekari su mi kazali da mi je jedini pravi lek svakodnevna šetnja od tri-četiri kilometra. I sad nemam nikakvih zdravstvenih problema.
Koja je vaša životna vodilja?
Trudim se da mi i životna i poslovna vodilja bude iluzija. Pišem o temama koje tište i mene i druge. I baš iz tih situacija izvlačim vedriju stranu: duhovitosti koje će izazvati salve smeha, a smeh, kažu lekari, produžava život.
Kako koristite maštu?
Za mene je mašta motor svakog umetničkog delovanja, bez obzira na to da li je to delo realno ili nadrealno. Međutim, danas je na svim televizijama mašta nestala i ljudi bez mašte prave rijaliti šou, a on je upravo rezultat nedostatka mašte, odnosno kreacije onih koji pripremaju program.
I čemu to vodi?
Nedostatak mašte će vrlo brzo ukinuti televiziju. Jer, TV ima sve manje sadržaja koji zadržavaju one koji imaju iole pameti. I zbog toga mnogi prelaze na internet, pa se vrlo brzo može dogoditi da televizija doživi sudbinu bioskopa, odnosno da postane muzej. Jer, TV bez mašte nipodaštavaju inteligenciju gledalaca. Sve su to teme koje obrađujem u „Nadrealnoj televiziji”.
O čemu bi u vašoj pesmi „Pišonja i Žuga” oni sad pevali?
Pošto su svi ideali nestali, pošto nema više iluzija niti utopijskih slika sveta, pošto je prijateljstvo zamenila gordost i surovost, u novoj verziji te pesme Pišonja bi gurnuo Žugu pri punoj brzini i izbacio ga iz autobusa i put nastavio sam.
A kad „Ljubav udari tamo gde ne treba”?
Ljubav više ne može da udara, jer je više nema. Može se naći samo u muzejima, a pošto su oni uglavnom zatvoreni radi renoviranja, ljubav se više ne može nigde naći. Trebalo bi pitati arheologe da li su oni, u nekim iskopinama, pronašli ostatke ljubavi. Možda su u stanju da na osnovu njih rekonstruišu sliku ljubavi, da nas barem malo podsete na to davno zaboravljeno stanje svesti.
Da li je to zbog „Devojčica kojima miriše koža”?
To je ime pesme koja kaže da „s one strane ulice stanuju djevojčice, kojima miriše koža”. Zbog razvoja hemijske industrije i masovne potrošnje kozmetičkih preparata svim devojčicama miriše koža, bez obzira s koje strane ulice stanovale.
Kome pevate „Ja volim te još”?
Nekome ko to sluša više od 30 godina.
Po meni ste bili srpski Mik Džeger, a po vama?
Ne.Mislim da je on engleski dr Nele.
-----------------------------------------------------------
Eh da sam obuo kopačke...
Da niste ono što jeste šta biste želeli da budete?
Fudbaler, naravno. Jedan sam od retkih samoljubljivih tipova koji će iskreno reći da se prevario u životu. Umesto da prihvatim poziv mog komšije fudbalskog trenera, pa da 1974. obujem kopačke i prepustim se najuzbudljivijoj igri na svetu, uzeo sam gitaru i pokušao da stihovima promenim svet. Danas kad gledam ovaj nuklearni fudbal koji se igra u Evroligi,osećam da sam mogao biti deo toga.
Slavko Trošelj
objavljeno: 02.12.2012
