Izvor: Story, 31.Dec.2014, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Menopauza nije bauk
Svaka žena različito doživljava ovaj period, na to utiču kultura i genetika, kao i brojni spoljni faktori, a naša stručna saradnica objašnjava na koji način možemo da se suočimo sa ovim problemom.
Foto: Profimedia, Shutterstock
Menopauza je normalno i prirodno stanje koje se definiše kao poslednji menstrualni ciklus koji se obično potvrđuje kada žena nije imala periodu dvanaest meseci uzastopno, a to nije prouzrokovano lekovima niti je posledica nekog >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << zdravstvenog problema.
Prelaz ka menopauzi počinje s variranjem dužine menstruacionog ciklusa i završava se poslednjom menstruacijom, a naziva se perimenopauza, što prevedeno znači vreme pred menopauzu. Postmenopauza je termin koji se opisno koristi za period nakon menopauze.
Slabljenje funkcije jajnika
Perimenopauza je vreme u životu žene kada funkcija njenih jajnika počinje da slabi i kada više ne može da ostvari trudnoću. Jajnici predstavljaju primarni izvor ženskih hormona, koji utiču na razvoj karakteristika ženskog tela, poput grudi, oblika tela i specifične maljavosti. Estrogen, koji se stvara u jajnicima, odgovoran je i za očuvanje gustine kostiju kod žena, tako da one često obolevaju u postmenopauzi. Perimenopauza je različita kod svake žene, a naučnici i dalje pokušavaju da s preciznošću utvrde faktore koji mogu inicirati ili uticati na ovaj prelazni period.
Tada počinju da se javljaju i prvi simptomi rane menopauze, koji mogu nastati čak i 10 godina pre poslednje menstruacije. Nivo estrogena u organizmu opada ali nejednako, ciklusi su neredovni i nepravilni, javljaju se valunzi, promene raspoloženja, problemi sa spavanjem. Uprkos ovim simptomima žena može ostvariti trudnoću, mada se to ne dešava često.
Kada se javlja?
U proseku, žene najčešće ulaze u menopauzu u 51. godini, ali ne postoji nijedan način kojim bi se sa sigurnošću moglo utvrditi kada će tačno doći do toga ili kada će se javiti simptomi koji su uvod u ovo stanje. Čak i ako se koriste kontraceptivne pilule kojima se sprečava ovulacija, ne sprečava se starenje tkiva jajnika koje na kraju dovodi do menopauze.
Takođe, ovo stanje ne može da se odloži, već samo ubrza delovanjem spoljnih faktora. Većina žena uđe u ovaj period između 45. i 55. godine, ali to može da se desi i pre 40. kao i posle 60. godine. U principu, žene najčešće ulaze u menopauzu u istom životnom dobu kao i njihove majke.
Faktori koji utiču na menopauzu
Postoji još nekoliko faktora koji utiču na vreme menopauze. Pušenje – nijedan životni faktor ne uništava jajnike kao pušenje. Ukoliko je vaša majka pušač a vi niste, najverovatnije ćete u menopauzu ući kasnije i obrnuto.
Hemioterapija – većina oblika hemioterapije koja se koristi kod mlađih žena toksična je po jajnike. U toku tog lečenja, mnoge žene izgube menstruaciju, ali ponekad se ona vrati. Ako se ciklusi vrate, te žene u menopauzu obično ulaze nekoliko godina ranije nego što bi to bio slučaj da nije bilo hemioterapije.
Operacija jajnika – što je bilo više operacija ili intervencija na jajnicima kojima se zdravo tkivo traumatizovalo i oštećivalo, ranije ćete ući u menopauzu.
Rasa – Latinoamerikanke i žene crne puti u menopauzu ulaze ranije, a Kineskinje i Japanke nešto kasnije. Bela rasa je negde u sredini s prosečno 51,5 godinom kada nastupa menopauza.
Kako da prepoznamo simptome?
U simptome ubrajamo valunge, to jest neprijatne senzacije u vidu crvenila u predelu lica, kao i znojenje lica, vrata i tela. Mogu se javiti problemi sa spavanjem, ali i psihički poremećaji.
Kako se u toku menopauze ne stvara estrogen u telu, javljaju se efekti nedostatka ovog hormona koji se reflektuju na atrofiju u predelu urogenitalnog sistema, starenje kože, promena u distribuciji malja na telu kad se povećava kosmatost u predelu lica a smanjuje na glavi, pazušnim jamama i regiji oko genitalija, raste procenat kardiovaskularnih bolesti i javlja se osteoporoza koja predstavlja smanjenje koštane mase i poremećaj mikroarhitekture koštanog tkiva.
Hormonska terapija
U cilju lečenja simptoma koji remete svakodnevne životne navike, koristi se hormonska terapija. To znači da se u telo unosi estrogen zato što ga jajnici ne proizvode više u dovoljnim količinama. Hormonske preparate treba koristiti isključivo uz nadzor lekara, uz redovne kontrole i u propisanim dozama, jer postoji rizik od nastanka ozbiljnih oboljenja i kancera dojke.
Svaka žena različito doživljava period menopauze. U tom smislu i sama očekivanja žene od narednog životnog perioda igraju veliku ulogu. Na iskustvo sa menopauzom utiču i kultura ali i genetika. Neke žene menopauzu vide kao period života u kome ne treba da brinu o metodama kontracepcije, dok druge žale za time što više nemaju mogućnosti da ostanu u drugom stanju.
Ponekad se jave simptomi koji zahtevaju lečenje, dok neke žene uopšte nemaju simptome. Danas se ovo stanje mnogo bolje razume i sve se više priča o njemu. Mnoge žene ovaj novi period gledaju kao izvanrednu priliku da naprave neke zdrave promene u svojim životnim navikama.
Ulazak u šestu deceniju života glumici Suzan Sarandon označio je početak menopauze. Kako bi se izborila sa svim nedaćama koje ovo stanje donosi, umetnica je korigovala ishranu u koju je počela da unosi više antioksidanata iu voća i povrća.
Takođe, kao bivša vegetarijanka, Suzan je priznala da joj je dosadio život bez mesa, pa je počela da ga jede, ali ono nemasno. Hrana puna antioksidanata pomaže joj da uspori starenje i zadrži mladoliki izgled i u pedesetim godinama.
Piše: mr Milica Janićijević, specijalista ginekologije i akušerstva. Specijalna ginekološka bolnica Jevremova.
Izvor: Story
