Izvor: Glas javnosti, 27.Maj.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Menjale se partije, ali ne i političari
Razbarušene kose, sa podočnjacima i gotovo isposničkim izrazom lica pozira Vuk Drašković, lider SPO, sa plakata iz 1990. godine, pozivajući Srbe da ga izglasaju za predsednika. Tik ispod njega, gledajući se oči u oči, Milorad Umković pravi društvo Slobodanu Miloševiću, tadašnjem lideru SPS-a, dok su demokrate rešile da, umesto lika svog tadašnjeg lidera, na plakat stave tek načetu pogaču, pozivajući narod da „prelomi pametno“...
Svi ovi plakati, ali i obilje letaka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << upaljača, bedževa, olovaka, podmetača za čaše i drugih koještarija kojima su tokom 18 godina višestranačja u Srbiji političari pokušavali da ubede narod da im pomogne da se dokopaju vlasti biće do 1. juna izloženi u holu zgrade Radio-televizije Srbije u okviru izložbe čiji su autori profesor dr Zoran Slavujević i docent dr Slaviša Orlović, profesori Fakulteta političkih nauka. Tek da se vidi kako su se razne partije spajale i razdvajale, cepale, pa opet sastavljale, menjale programe i stavove... Ili, što na otvaranju izložbe reče Slaviša Orlović, kako su „ljudi menjali partije, ali se navike partija nisu menjale“.
- Ideja za pravljenje jedne ovakve izložbe rodila se iz činjenice da kolega Slavujević i ja posedujemo zavidnu kolekciju materijala, sa više od 12.000 političkih plakata, što naših, što stranih, koji se inače koristi u akademske svrhe. Zato smo rešili da mali deo toga predstavimo i široj javnosti. Ovi izloženi plakati su zapravo jedna retrospektiva koja pokazuje kako su onda izgledale kampanje, politički slogani, ko je bio za šta, ko je bio kakav i ko je bio s kim. Jer, mnoge od tih lidera sada samo na plakatima možemo videti zajedno - objašnjava Slaviša Orlović motive izložbe, čiji bi polazni osnov mogla biti parola „posle glasanja nema kajanja“.
I zaista, teško da ćete u prirodi, u neko skorije vreme, opet zajedno videti Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja, ali na plakatu iz ne tako davne 2008. godine još su zajedno, kao i Vuk Drašković i Velimir Ilić, koji su nekoć borili „Zajedno za Srbiju“.
Vuk, negde s kraja devedesetih, ovog puta sveže podšišan i očešljan, odeven u elegantno odelo, ni nalik na onoga sa plakata iz devedesetih, obaveštava braću Srbe kako se u međuvremenu snašao, pa je uz češalj, valjda slučajno, pronašao i put. Boris Tadić, kao nekoć pokojni maršal, uslikan među razdraganom studentarijom, tik pored plakata nekada postojeće tvorevine DOS, koja samouvereno tvrdi „Mi pobeđujemo, svi pobeđuju“, dok Dragan Maršićanin (podseti me ko to beše...) pozira kraj parole „U centar, Srbijo“... Sa sve magarećim ušima demokrate pod parolom „Ija, Ija, znam da neće biti krađe“, pozivaju na bojkot izbora...
Čitavu deceniju pre toga Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Koštunica, svako sa svog plakata, poziraju kao za omot nekadašnje narodnjačke singlice... Obavezno plavo odelo, polusmešak broj „38“, a iznad, čitko ispisano ime najnovijeg hita - „Vojislav Koštunica - glas nade“. Uz pogaču, pomenutu na početku teksta, na plakatima Demokratske stranke Srbije naređan kroz godine čitav jelovnik - poneka šljiva, nešto malo jabuka, žito, dok se Ivica Dačić drži oprobane parole „U ime svih nas“... A slogani, naravno, raznorazni: „Hoćemo, možemo bolje“, „Zrelo je“, „Život je zakon“, „On nas zavisi“, „Život ne može da čeka“,“Otadžbina pre svega“...
Tek, šalu na stranu, Slaviša Orlović objašnjava kako su promene na političkim plakatima, u dobu kada višestranačje u Srba već gazi u punoletstvo i te kako vidljive. Jer, ne samo da se promenio kvalitet fotografija, da je stil i dizajn plakata unapređen, nego se i poruke znatno menjaju.
- Tokom devedesetih godina na predizbornim plakatima su dominirali nacionalni momenti, više su bila zastupljena državna pitanja i odnos opozicije i vlasti. Nakon promena 2000. godine na sloganima i porukama političkih partija jednim delom je još kao glavna tema ostala podela Evropa i Kosovo, ali se ipak više ide ka programskim sadržajima. Na početku su slogani bili lako pamtljivi - „Tako treba“,“Idemo dalje“,“Zrelo je“, dok sada imamo slogane koji pokazuju da i partije i političari malo sazrevaju - zaključuje Orlović.
