Izvor: Politika, 29.Jul.2010, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Memoari Lore Buš bez velikog praska
Bivša prva dama još nije spremna da otvori srce iako su njeni memoari, izašli u maju na 465 stranica, naslovljeni kao „Izgovoreno iz srca”
Ima u njenoj prozi dirljivih detalja iz ranog detinjstva, dramatike u opisu događaja iz devojačkog perioda... Ali ko je očekivao da će saznati podrobnije kako bivša prva dama može (i da li) voli bivšeg predsednika Džordža Buša, ili bar kako uopšte funkcioniše brak između bivše bibliotekarke koja obožava da čita, i sina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bivšeg predsednika koji knjigu ne uzima u ruke, a pogotovo ako hoće da ima uvid u zakulisni osmogodišnji život u Beloj kući, bolje da ne baca pare na novu memoarsku knjigu Lore Buš (64). „Izgovoreno iz srca” izašla je u maju, što je idealno vreme za takvu vrstu knjiga, i po najnovijim izveštajima zauzima tek četrnaesto mesto na bestseler listi publicistike. I kada je Džordž Buš pao u totalnu nemilost, Amerika je štedela, omiljenu prvu damu, koja se nikad nije isticala po nekom svom ličnom stavu. Svih osam godina u Beloj kući uspela je da na licu zadrži Monalizin osmeh. Da li je to bio odraz unutrašnjeg mira rođene Teksašanke navikle da svoje nevolje podnosi u sebi, izraz zadovoljstva životom ili je to bila neprobojna maska? Odgovor na ovu zagonetku nećete dobiti ni u memoarima iako naslovom nagoveštavaju da je Lora ovog puta zaista spremna da „otvori srce”
Naprotiv, kako to primećuje oštra kritičarka „Njujork tajmsa” Mičiko Kakutani „Izgovoreno iz srca”obiluje „opštim mestima , spinovanjem i otrcanim frazama uobičajenim za političke autobiografije”. Čitavo sećanje iz Bele kuće tako je dobro isprano, da se iz njega ne može iscediti gotovo nijedan sapunski balončić.
Od zanimljivih ali ne i senzacionalnih događaja, mediji su najviše citirali njen put sa suprugom na samit G 8 u Hejiligendam u Nemačkoj (2007) gde se 12 članova američke delegacije „čak i Džordž“ otrovalo. Agenti su se uznemirili, celokupno obezbeđenje je stavljeno u stanje maksimalne pripravnosti. „Najviše što smo mogli da dokučimo od lekara”, piše Lora Buš, „jeste da nas je sve napao virus koji oštećuje nerv pored unutrašnjeg uha i koji hara baš u tom nemačkom gradu.”
Detaljno je opisala i kako je preživela dan kada je na Ameriku izvršen teroristički napad 11. septembra. Nema međutim ni traga od ozbiljnijih nesuglasica sa Džordžom Bušom. Brani ga po svakom pitanju. Tvrdi da nije želeo rat u Iraku, da je pravilno uradio što je za vreme Katrine obišao pogođeno područje ne spuštajući se na zemlju... Nije predviđala da će jedna od glavnih tema izbora 2004. godine biti pitanje homoseksualnih brakova. Razgovarala je sa Bušom pre nego što se izborna kampanja zahuktala i podsetila ga da imaju nekoliko bliskih gej prijatelja.
Mnogo više podataka može se saznati iz njenog ranog detinjstva i porodičnog života pre braka. Teško je pogodila i saobraćajna nesreća u kojoj je kad je imala 17 godina život izgubio njen drugar, a čiji su detalji izašli u javnost baš u vreme predsedničke kampanje.
Sve u svemu nema senzacije, pa ni velikog profita. Lora Buš prosto ne ume da napravi iznenađenje. Ili je konsultujući se sa medijskim ekspertima procenila da za skidanje osmeha Monalize sa svog lica još nije došlo vreme. Tada bi se ova debela knjiga od 465 stranica mogla dopuniti i nekim dugo iščekivanim pikanterijama.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 29/07/2010
