Izvor: Politika, 03.Maj.2010, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Megdandžije na papiru
Mnogi su se pribojavali da će video igrice uništiti strip. Ali, strip je preživeo! I neke nove generacije, koje odrastaju uz kompjuter, vole da čitaju strip. Novi impuls njegovom opstanku dala je Nevena Mitrović, četrnaestogodišnja učenica sedmog razreda osnovne škole iz Valjeva.
Strip spada u posebnu kategoriju umetnosti. To je veza između filma i književnosti. Postoje ljudi koji umeju da slikaju, ali ne može svako od njih i da crta strip. Suština kod crtanja stripa je osećaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za priču (scenario) kadriranje, perspektivu. Istančan instinkt koji ima za te detalje, Nevena neguje i razvija uz pomoć dvojice izuzetnih poznavalaca stripa.
Uz trud i priznanja
– Strip crtam od prvog razreda osnovne škole. U njegove tajne upućivali su me moj otac Miloje, akademski slikar, inače veliki kolekcionar stripova i, da tako kažem, moj usvojeni deda Brana Nikolić, poznati karikaturista i strip majstor iz Valjeva. Rekla sam – kad mogu oni, zašto ne bih i ja i tako sam počela uporno da vežbam – kaže ovaj devojčurak, sa ozbiljnošću odraslog, iskusnog strip crtača.
Priznanja koja su joj dodeljena, konkretan su dokaz sa kolikom umešnošću ona smišlja i crta svaki svoj strip. Od kada je, početkom 2008. godine, na 16. Međunarodnom festivalu humora i satire „Zlatna kaciga” u Kruševcu, među najmlađim laureatima u kategoriji stripa, sa temom „Slatkiši”, dobila prvu nagradu, nastavila je da niže trofeje. Krajem 2009. godine stigla je i do SKC-a, gde joj je, za izloženu tablu stripa „Marko Kraljević i Musa Kesedžija”, pripao „Mladi lav”, nagrada žirija u kategoriji takmičara do petnaest godina, kao i specijalna nagrada za zreo, maštovit i duhovit izraz i podsticajna nagrada sponzora i prijatelja.
Ideje koje je izražavala u formi stripa Nevena je pronalazila svuda oko sebe i u istorijskim likovima iz nacionalne mitologije.
– Imam i starijeg brata, ali mlađi je simpatičniji i nestašniji, pa sam ranije često crtala batu i seku, odnosno sebe i njega u raznim avanturama. Sada me je okupirao Marko Kraljević. Čitala sam razne pesme u kojima se opevaju njegova junaštva i tako je on spontano ušetao u moj strip, kao glavni lik. Predstavila sam ga onako kako sam ga videla u pesmama – kao jednog simpatičnog brkatog čoveka koji ima veliku snagu kojom se bori protiv glavnog negativca Muse Kesedžije i kojeg na kraju uvek pobeđuje. I tako iz megdana u megdan. U tome se uvek, na neki način, skriva i moja poruka – da dobro pobeđuje nad zlom – ističe Nevena.
Olovka i papir neprevaziđeni
Kad god smisli zanimljivu šaljivu priču, danima vežba dok je ne pretvori u crtež i ne odustaje dok po njenom mišljenju strip ne bude savršen. Ljubitelj je satiričnih stripova francuske škole, pa akcenat stavlja na to da bude dobar geg, dobra karikatura. Mada mora da se posveti školi i učenju, za strip uvek nađe vremena.
– Strip mi predstavlja veliko zadovoljstvo, jer u školi je sve monotono, sve radite kako nastavnici kažu, a u stripu mogu da iskažem svoje lično mišljenje i talenat – iskrena je.
Zbog stripa je spremna da se odrekne i druženja sa vršnjacima. Zbog toga ne žali, jer smatra da današnja deca više nisu deca.
– Moje drugarice misle da je sramota videti ih da preskaču lastiš ili igraju školice. Vreme uglavnom provode pred televizorom ili za kompjuterom na fejsbuku. Doteruju se i nadmeću koja je od koje lepša, gledaju koja ima bolji model telefona i pričaju razne prazne priče koje sam ja prevazišla, pa mi je mnogo lepše da provodim vreme crtajući strip.
Nevena je u svakom pogledu više naklonjena prirodnim stvarima, pa kompjuter ne uključuje prečesto.
– Na Internet „izađem” samo kad mi je potrebna informacija za školu. Kad treba da vidim kako se nekad crtalo, onda se pre poslužim starim brojevima stripova. Možda sam malo staromodna, ali olovka i papir za mene su neprevaziđeni, pa volim sve da uradim svojom rukom – ne krije Nevena koja i pored neospornog talenta namerava da upiše umetničku školu, a stripom će se baviti onako, čisto iz hobija.
Strip se polako budi
Strip je jedan od medija koji je obeležio dvadeseti vek. Prvim stripom smatra se „Žuti dečak” Ričarda Autkolta iz 1896. godine. Prvobitna orijentacija na zabavni sadržaj namenjen deci, dugo vremena je predstavljala nepremostivu prepreku za razumevanje i prihvatanje stripa kao umetnosti. Tek krajem šezdesetih, ukazana mu je zaslužena pažnja. U Francuskoj, gde se održava najveći festival stripa u Evropi i gde su strip-autori zvezde, postoji i Akademija stripa koja prati razvoj mladih autora od prvih koraka.
Mada je u nas još u povoju, protostripovi su se pojavili vrlo rano. Još u listovima „Komarac” i „Neven” dečji pesnik Jovan Jovanović Zmaj objavljivao je ilustrovane priloge koji su bili preteča današnjih stripova. Kasnije se pojavio veliki broj kvalitetnih strip-crtača, a dela Andrije Maurovića spadaju u sam vrh devete umetnosti. Devedesetih godina nastala je vilika kriza u strip-izdavaštvu čije se posledice i danas osećaju. Posle duge pauze, strip se, ipak, polako budi iz letargije.
Dana Stanković
[objavljeno: 03/05/2010.]
