Izvor: Glas javnosti, 06.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Med i vino na badnjak
Poslednji dan šestonedeljnog Božićnog posta, uoči praznika Roždestva Hristovog, u narodu je poznat kao - Badnji dan.
Dovršavaju se poslovi oko pripreme doma i hrane za praznik. U crkvama se pre podne služe carski časovi, a posle podne u 13 večernje sa liturgijom svetog Vasilija Velikog, kako propisuje Veliki tipik (knjiga pravila). Međutim, kada Badnji dan pada u subotu ili nedelju, carski časovi se čitaju u petak, a liturgija svetog Jovana Zlatoustog služi se u uobičajeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << vreme. Kao hranu za Badnji dan, tipik izričito pominje sočivo, žito sa medom, vino...
Kod Srba su običaji za ovaj dan mnogobrojni i razlikuju se u ponečemu od kraja do kraja. Zajedničko gotovo svima je unošenje u kuću i loženje badnjaka. To su obično hrastove, ređe cerove ili bukove grane. NJih domaćin odseče u zoru da bi ih uveče svečano uneo u dom i naložio. Ponegde se unosi i više badnjaka. Badnjak se preliva vinom i maže medom. Sve je rasprostranjeniji običaj da se badnjak predveče pali i u crkvenim portama, mada ne u svim srpskim krajevima.
U kuću se na Badnje veče unosi i prostire slama, a postavlja se i bogata, posna večera. Deca ove večeri, pevajući prigodne pesme, „korindaju“, obilaze okolne kuće, čestitaju navečerje praznika i bivaju skromno darivana, sitnim poklonima - jabukama, orasima, smokvama, katkad i kojom paricom.
