Izvor: Glas javnosti, 30.Jan.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marketing zamenili kozama
Kriva Reka, podrudničko selo iz kojeg narod decenijama odlazi, u kojem šuma sve više osvaja oranice i u kojem se zemlja može kupiti po bezobrazno niskoj ceni od desetak evra po aru, od pre nekoliko meseci brojnije je za Miloša Barbulovića (35) i Gordanu Kapetanović (31). Ovaj bračni par je odlučio da udobnost života u gradu Koneglijano, nedaleko od Treviza u Italiji, gde su do tada živeli, zameni tišinom Krive Reke i mužom koza.
- Gordanu sam upoznao u Italiji, gde je ona >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << već radila i nakon što smo se, jelte, zbližili, otpočeli smo privatni biznis u oblasti pružanja marketinških usluga. Do pre godinu dana posao u Italiji je bio veoma uspešan i unosan, ali tada smo Gordana i ja razmišljali o povratku u Srbiju i nekom baš ovakvom mestu gde ćemo naći savršeni mir. Jedne noći, u vreme kada je na tržištu Italije započeo neki haos i kada smo počeli da gubimo mušterije, prelistavajući ponude na internetu, videli smo oglas za prodaju imanja u Krivoj Reci i već sutradan smo postali vlasnici kuće sa pet hektara zemlje, nešto šume, voćnjaka i ove iskonske lepote koja nema cenu. Istog dana smo prodali firmu, rasprodali sve i krenuli na put ka Krivoj Reci i ne znajući gde se tačno nalazi. Iz Italije smo poneli samo lepa sećanja i mačke čija su imena Rej, Zi i Lili, koje su, verovatno, jedine mačke u ovom kraju koje imaju lična dokumenta i pasoš - objašnjava Miloš, rodom iz Majdanpeka, na koji način su on i Gordana postali žitelji Krive Reke.
Tek na putu od Italije ka Krivoj Reci Miloš i Gordana su počeli da razmišljaju o tome šta ih čeka u selu i čime će se baviti, ali prvi posao je bio da se kuća u kojoj niko nije živeo godinama preuredi za pristojan život.
- Prvo i osnovno je bilo da se upoznamo sa komšijama čije su kuće na kilometar-dva od naše i odmah nam je bilo jasno da smo došli među dobre ljude, ali i da smo se i mi njima dopali. Uz pomoć komšija, Miloš je već naučio neke zidarske poslove, pa je počeo sam da prepravlja kuću, a zajedno smo naučili mnogo toga oko stoke. Na predlog komšija koji su iskusni domaćini, odmah smo kupili desetak domaćih koza i uskoro će se naše stado uvećati za nekoliko jarića. Međutim, u početku je naše neznanje oko koza bilo toliko da nismo znali ni koliko ima sisa na vimenu, a muža koza je trajala i po 4 sata i da nije bilo komšija da nas nauče, one bi verovatno pocrkale od gladi dok ih mi pomuzemo. Ali, vremenom smo naučili mnogo toga i sada sam već sigurna da ćemo u dogledno vreme imati stado od nekoliko stotina koza i da ćemo praviti najbolji kozji sir - o onome što je bilo i o tome šta će biti kaže domaćica Gordana.
Miloš i Gordana imaju papire za život u nekoj od zapadnih zemalja i mogu u svakom trenutku da dignu sidro i da odu iz Krive Reke, ali im, kažu, to ne pada na pamet.
- Tamo smo imali mnogo i nismo imali ništa. Ovde nemamo, bar zasada, mnogo udobnosti, ali imamo sve. U Krivoj Reci možemo da se u potpunosti posvetimo jedno drugome, imamo vremena za Božić, krsnu slavu, prijatelje, za komšije koji dođu na kafu... Naravno, život u Krivoj Reci je zasada još daleko od bajke, ali dovoljno nam je i ovo što imamo, a uskoro ćemo uvećati i naše imanje i stado. Naravno, radimo i na tome, i to intenzivno, da uvećamo i našu porodicu - kažu Miloš i Gordana, uz poruku mladima u Srbiji da ne žure sa odlukom da odu iz Srbije jer na zapadu i nije baš sve tako kao što se govori.
Bas mi je drago da ste se vratili u Srbiju. Neka vam Bog podari puno dece.
Imao sam tu srecu da upoznam Milosa i Gordanu na Svetog Savu u Silopaju u crkvi,i zaista se divim ovim mladim ljudima na njihovoj odluci.Voleo bih da njihov primer sledi jos mnogo mladih bracnih parova,i dan se sela napune ljudima,na taj nacin bi se otvorile skole koje su trenutno zatvorene,deca tih mladih ljudi bi mogla da idu u iste.To je ono cemu tezim i na dobrom sam putu da to ostvarim u svom selu Mutanj,da pozovem i motivisem ljude da se vrate iz grada i nasele selo,da otkriju istinski i pravi zivot.
