Izvor: Glas javnosti, 07.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo, ali od srca
Porodica Simović iz sela Gornja Trepča, nadomak Čačka, još jednom je imala priliku da oseti dobronamernost humanih ljudi koji su spremni da učine da njihovo malo nekome bude sve. Bez obzira na daljinu, a zahvaljujući pisanju Glasa javnosti, stanovnici dela opštine Karaburma, iz Beograda, sakupili su, kako kažu, malu ali iskrenu materijalnu pomoć - jedan ležaj, garderobu za decu i roditelje i slatkiše za mališane koja ime je uručena u sredu, 4. maja.
- Ako neće mesna zajednica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ima humanih ljudi koji će da pomognu. Preko Studija B stupili smo u kontakt sa četiri čoveka iz Amerike koji su voljni da nam obezbede novčana sredstva kako bi napravili ili kupili neku kućicu, da imamo krov nad glavom - kaže Milun Simović, naizgled vedra duha i pun nade u bolje sutra.
Ali čini se da se lokalna zajednica najmanje trudi da pomogne ovoj šestočlanoj porodici. Dobrotvori se javljaju iz Kragujevca, Beograda, čak i iz Amerike, ali opština, izgleda, nema nameru da istupi s nekim rešenjem. Milun kaže da su se iz opštine čak naljutili što se on obratio novinarima, ali su znali da ga ubeđuju da za njih glasa. Jedino su predstavnici Demokratske stranke doneli u Gornju Trepču brašno, ulje, šećer i druge namirnice na čemu su im Simovići beskrajno zahvalni.
Kažu da im je jedino struja sada potrebna, ali ne znaju kada će je uključiti. Išli su i kod predsednika opštine, ali on nije hteo da ih primi.
- Vodili smo i decu sa nama, a ona sekretarica kaže da nismo došli u obdanište i da do predsednika ne možemo ni doći. Pa nije on Tito da ne može do njega da se dođe - ako mogu da pomognu, to bi im bila dužnost, a ako ne mogu, niko ih ne tera - pripoveda Milun.
A deca su odlični đaci, uprkos uslovima u kojima žive i uče. Tu su jedini nedostatak udžbenici za drugi i treći razred, dok pomoć u sveskama i olovkama dobijaju od mesne zajednice. I redovno idu u crkvu, svi su kršteni u manastiru Vujna, a mali Dragoljub je već rekao da hoće u Bogosloviju.
- Dok je jednom prilikom sveštenik držao liturgiju, mali ga je pitao da on malo zapeva. Kada ga je čuo, pop se oduševio, pa ga pita: „Hoćeš li ti mene da zameniš kada odem u penziju“. „Hoću“, veli. Pa daj Bože zdravlja, ima da bude sveštenik.
A kako je cela ova akcija organizovana objasnio nam je otac Ugrin Popović, jerej Prve višnjičke parohije u Beogradu.
- Gospođa Rosa Trifunović, naša parohijanka, čitajući Glas javnosti videla je reportažu. Na druženju posle liturgije ona mi je pokazala tekst, uz zahtev da nekako pomognemo tim ljudima. U tih dan-dva prikupili smo koliko smo mogli, u želji da se ostvarimo kao evharistijska, pričesna zajednica, jer čemu reči ako nema dela - kaže otac Ugrin. - Hvala Bogu pa je Glas imao sluha, izašao nam u susret i obezbedio prevoz jer nam je to u startu bio najveći problem.
Otac Ugrin nam je predstavio još jedan projekat koji planira njegova parohija.
- Planiramo i da ugostimo decu sa Kosova. Da dođu u Beograda i tih desetak dana budu gosti naše parohije i učestvuju u životu Beograda. Organizovaćemo i letnju školu pravoslavlja, koja će se obraćati i našim sugrađanima, pogotovo onim sa posebnim potrebama - objasnio je otac Ugrin, sretan što je uspeo da učini još jedno dobro delo u duhu pravoslavlja.
