Izvor: Glas javnosti, 24.Jun.2009, 07:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mališani iz prljavog sokaka
- Ovo ti je prljavi, najprljaviji, a ne Antićev „Garavi sokak“-u prolazu, protrčavajući pored poveće gomile raznoraznog otpada, dobaci naočit momčić, stanovnik staropazovačke Fruškogorske ulice.
Dobaci, a onda pobeže, koliko su ga noge nosile, čim ga za ime zapitasmo. Kako reče, ne želi da mu se drugovi u obližnjoj osmoletki sutra u školi podsmevaju. A da se fotografiše na kućnom pragu, reče, ni za živu glavu, jer od podsmeha drugara živ ne bi ostao.
Fruškogorska >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ulica nalazi se, inače, na izlazu iz Stare Pazove, na putu ka Novom Sadu, a u njoj je smeštena jedna od većih ciganskih kolonija u ovom delu Srbije. Kazuju mnogobrojni meštani - nit lepšeg naziva ulice, nit većeg smetlišta i smrada...
- Iju, naopako, još bi nam samo i to trebalo, da vide drugarice i učiteljica kako živimo ispod planinčuge pazovačkog smeća - dobacuju dečakove sestre, ali se u priču, izvirujući iza onih kesa i gvožđurije, ubacuje njihov deda.
Starina Gojko Jovanović pripoveda kako se, sa svim svojim imetkom, u Fruškogorsku ulicu doselio iz Šida pre godinu i po dana.
- Deda je naš portparol - ohrabri ga unuk, a deda nastavlja kazivanje:
- Imam ukupno dvadeset troje unučadi, koje mi izrodiše trojica sinova i dve kćeri. U ovoj potleuši živi nas trinaestoro, a desetoro je opravdano odsutno... Rasuli se po belome svetu, doći će kući s letom, kad ovo trinaesotoro ode u beli svet, da ih zameni - priča Gojko dok se žali kako je život, smešten međ’ bregovima đubreta, ne samo škodljiv za zdravlje, nego je prosto nemoguć.
Priča starešina čete, sačinjene od dvadeset i troje unučadi, i kako su im onomad bili nadležni, ali za njih opet ništa uradili nisu.
- Bili pre neki mesec neki iz opštine ili komunalnog, ko će ih znati, svi su ti oni isti. Nedaleko odavde razgrnuli deponiju koja je bila van naselja, i koja nije toliko smetala kao ova, usred naše kolonije - jada se Gojko, sve ubeđen da zbori uzalud.
U susret mu pristiže prezimenjak Mitar, da posvedoči kako i sve svinje koje se u ovoj koloniji tove imaju trihinelozu. Jer, iz ovdašnjih đubrišta pacovi samo iskaču.
- Razgrnuše na obližnjoj deponiji smeće, uslikaše se lepo oni „ekolozi“ iz gradske čistoće, zasadiše liščare i ruzmarin, a na ova stovarišta smeća u našim dvorištima ni da pogledaju. Kao da su pod zaštitom države ili opštine - podupire „argumentaciju“ i Mitar Jovanović, a potom samo nemoćno slegnu ramenima i ode nekud, svojim poslom.
