Izvor: Politika, 11.Okt.2015, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav prema svojima
Ljubav je emocija u čijoj osnovi je emocionalno vezivanje za predmet ljubavi, zbog čega se osoba koja voli oseća povezanom, pripadajućom sa onim što voli. Ljudska sposobnost emocionalnog vezivanja je velika – mogu da budu voljeni ljudi, životinje, predmeti, predeli, aktivnosti... Mogu da budu voljeni pojedinci, ali i grupe poput porodice i šire zajednice.
Upravo kada je u pitanju ljubav prema široj zajednici, postoji problem. Kako nazvati ljubav prema njenim pripadnicima, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << narodu? Složićemo se da je za svaku zajednicu, bilo porodicu bilo širu zajednicu, mnogo bolje ako su članovi međusobno povezani prijateljskim emocionalnim vezama nego ako su njihovi odnosi neprijateljski ili ravnodušni. Kako to označiti?
U političkoj teoriji, ljubav prema svom narodu – naciji ili etnosu – označena je pojmom nacionalizam, a ljubav prema vlastitoj domovini, dedovini ili očevini pojmom patriotizam. Međutim, ako zbir pozitivnih emocionalnih veza u zajednici označimo kao nacionalizam, to neće biti ni sasvim tačno (jer neki članovi zajednice pripadaju drugim narodima). Mnogi će to osuditi, jer su za njih reči nacionalizam, nacionalista, patriotizam i patriota postale negativne etikete, podsmešljive diskvalifikacije, uglavnom zbog zloupotrebe ovih pojmova u domaćem političkom životu tokom poslednjih godina i decenija.
Poznato je da su neki, u pokušaju da dokažu da nisu ni nacionalisti ni patriote, otišli u vode autošovinizma.
Iako reč nacionalista označava ljubav prema svom narodu, a ništa ne govori o tome šta neko oseća prema drugom narodu, ona je toliko kontaminirana negativnim značenjima da ju je nemoguće uspostaviti kao pozitivnu reč. Nije od koristi ni podsećanje da je formula nacionalizma „svoje volim, tuđe poštujem”, za razliku od ultranacionalizma ili radikalnog nacionalizma čija je formula „svoje obožavam, tuđe prezirem”.
Kada bismo ispravno razumeli pojmove tada bi optužiti nekoga da je nacionalista bilo isto kao kada bi optužili nekoga ko je u ljubavnoj vezi da voli sebe. Savremene teorije ljubavi upravo govore da treba voleti sebe i da ljubav prema sebi ne isključuje ljubav prema drugom. Naprotiv, naglašava se da je za skladan odnos sa partnerom neophodno postojanje ljubavi prema sebi. U funkcionalnim vezama oboje cene i sebe i partnera, a u disfunkcionalnim ili precenjuju ili potcenjuju, bilo sebe bilo partnera.
Mi smo zajednica u dubokoj krizi kojoj je potrebno povratiti kolektivno samopoštovanje i samoljubav – po sistemu ceniti sebe i ceniti druge. Zato je veoma važno pronaći pozitivnu reč kojom se opisuje odnos „svoje volim i poštujem, tuđe poštujem”. Kada postoji reč, tada i pojava koju ona označava lakše postaje društvena stvarnost.
