Izvor: Glas javnosti, 25.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Letenje kroz prašumu sa majmunima
Poslednjih nekoliko godina svetom se širi moda „letenja“ kroz stoletne prašume i sve više postaje značajna finansijska stavka u turističkoj industriji. Naziv ovog pomodnog turizma je „kanopi“. To je novi vid avanture u prirodi, koji je počeo pre nekoliko godina da se širi iz Tasmanije, ostrva na „zapećku sveta“, u dnu južne hemisfere. Danas se „kanopi“ avanturama turisti prepuštaju u Panami, SAD i još nekoliko zemalja latinoameričkog područja.
U najkraćem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kanopi turizam podrazumeva prebacivanje sa drveta na drvo pomoću čelične sajle po kojoj, okačen specijalnom opremom, klizi uglavnom preplašeni turista. Sve se to događa na velikoj visini, jer su Tasmanijske šume, u kojoj su zabeleženi ovi snimci, pune stabala visine preko 70 metara. Na najpogodnijim se nalaze platforme nazvane „nebeske stanice“, po pravilu pedesetak metara iznad tla. Povezane su sajlama različitih dužina, ali ne kraćim od 50 metara. Taman dovoljno da letaču koji se prebacuje od platforme do platforme, srce siđe u pete, a adrenalin skoči do neslućenog nivoa.
Najduži razmak između dve platforme, ujedno i svetski rekord, drže oni koji su i izmislili ovu zabavu - Tasmanijski turistički radnici. Vremenska dužina „leta“ zavisi od težine letača. A rastojanje je uvek isto - punih 372 metara. Oni koji su probali „kanopi turizam“ kažu da je osećaj neopisiv. Tokom leta pribraniji turista može pod sobom da posmatra ptičja gnezda često sa svadljivim mladuncima, da iznenadi i poplaši jato majmuna koje je taman pomislilo da je na tridesetak metara iznad tla sigurno od prirodnih neprijatelja, ili da jednostavno iz ptičije perspektive posmatra šumu i njen svet pod sobom.
Naravno, ovakva turneja vazduhom, nezamisliva je bez specijalno obučenih vodiča koji brinu o pravilnom nameštanju opreme za „putovanje“, sigurnosti na platformama na kojima može nekome da se i zavrti u glavi od vratolomne visine, ali i brinu o tome da turista ne doživi bliski susret sa nekim od opasnijih šumskih stanovnika, koji na drveću imaju svoje „čeke“ za lov, ili jednostavno odmaraju. Poznato je da se skoro sve vrste divljih mačaka češće sreću baš na visokim granama nego na tlu, da se piton vrlo rado opruži duž kakve deblje grane, a i da inače šaljivi majmuni umeju da budu vrlo zli i opasni. U šumama Tasmanije, ali i u tropskim šumama gde ima kanopi turista, ima i opasnih otrovnih insekata.
Jedna tura „letenja kroz prašumu“ traje tri sata. Grupu čine 10 turista i vodič. Budući letači najpre prolaze kroz kraći kurs u kojem im se objašnjava tehnika „letenja“, upotreba opreme, pravila ponašanja, a posebno ekološki aspekt ovog vida turizma. Svaki turista dobija komplet konopaca za penjanje, specijalni „nosač“ u kojem će se nalaziti tokom leta, šlem, i nekoliko hvataljki kojima mora uvek da bude vezan za čvrstu podlogu kada nije na sajli. Turisti mogu da imaju od 3 do 80 godina starosti. Najpoznatiji tasmanijski teren za kanopi turizam je Holibenk, šumovito područje na severoistoku ostrva.
