Izvor: Story, 07.Nov.2015, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepa Brena: Bobin zagrljaj najbolje leči
Na dan kada se rodila, legendarna pevačica opisuje s kim je i kako proslavila simboličan broj svojih godina, šta je sebi poželela a šta na dar dobila od najmilijih, supruga i sinova, ali otkriva i planove o skorašnjoj godišnjici braka
Foto: Andreja Damnjanović
Sklona tome da obeležava važne datume krajnje spontano, čuvena pevačica Lepa Brena i svoj 55. rođendan provela je bez ideje o tome kako će ovaj 20. oktobar izgledati. Jedino što je planirala za taj >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << dan bila je još jedna proba sa svojim bendom i igračima uoči velikog solističkog koncerta koji je samo dva dana kasnije zakazala u dvorani Ermec u Sofiji.
U jeku velike turneje, profesionalne obaveze stavlja iznad privatnih, a znajući za njen takav stav, suprug Boba i mlađi sin Viktor, ipak nisu želeli da je ostave bez iznenađenja. Kada su tačno u podne muzički saradnici stigli u njen dom, već s prvim taktovima pesama s repertoara za nastup, počelo je i intimno slavlje.
Story: Uoči svog rođendana bili ste na koncertu koleginice Ane Bekute nakon čega je u neku ruku i počelo vaše zajedničko slavlje?
- Tako je, ovaj rođendan dočekala sam sa Anom na afterpartiju posle njenog veličanstvenog obeležavanja jubileja u Sava centru. Uživala sam na koncertu kao na retko kom ranije. Ana je divna žena, sjajan pevač i pre svega veliki čovek. Čast mi je što sam pevala s njom na bini, a torta koju mi je poklonila posle toga bila je vrhunac. Drago mi je što sam učestvovala u obeležavanju 30 godina njene blistave karijere. Tako sam i svoj rođendan dočekala okružena prijateljima i kolegama koje dugo nisam videla: Mirom Škorić, Draganom Mirković...
Story: To nije bio kraj iznenađenjima?
- Već sutradan, tačno kada sam rođena, u devet ujutro, počeli su da mi stižu pokloni: cveće, čestitke i torte na kućnu adresu. Zatim smo usred velike generalne probe sa bendom, Boba i ja otvorili šampanjac i nazdravili mom danu, ali i dobrom zdravlju, jer kad je čovek zdrav, može da ostvari sve druge želje.
Story: Jeste li se osećali posebno za rođendan ili vas možda taj dan asocira na prolaznost vremena?
- Meni je svaki dan poseban na svoj način. Rođendani postanu potpuno sporedni kada dobijete decu i shvatite koliko se ona raduju svojim proslavama. A inače svoj ne volim, ni sama ne znam zašto. Možda zato što mi je negde podsvesno svaka nova godina kao kazna. Zbog moje profesije često sam u prilici da slavim i kad mi nije do toga. Organizovana sam, ali i veoma spontana. Volim da se zabavim kad osetim potrebu za tim jer srce ne možeš da nateraš da bude veselo i srećno. A što se prolaznosti života i vremena tiče, još nisam stigla da razmišljam. (Smeh)
Story: Da li vam u goste došli svi dragi ljudi koje ste želeli da vidite toga dana?
- Sva moja pažnja bila je usmerena na pripreme za koncert, a uskoro pravimo još jednu žurku. Zbog svoje profesije upoznala sam mnogo ljudi i uvek sam okružena mnoštvom njih, ali kada je manje lepo, ostanu samo najmiliji uz mene. I dobro je to shvatiti na vreme. Inače, stizale su čestitke iz svih delova sveta, zbog čega mi je srce puno. Uz mene su bili suprug i mlađi sin Viktor, dok su stariji Stefan i Filip u Americi. Čuli smo se preko Vibera i drago mi je što su se deca setila i što mi se jave. Često me ljudi pitaju da li mi je žao što nisam rodila devojčicu. Žao mi je, ali verovatno ću imati snaju ili unuke pa ću kompenzovati tu potrebu za ženskim detetom. Nikada čovek ne može da ima sve, ali zato kada se zagrlimo u teškim trenucima i kada znamo da smo uvek tu jedni za druge, to je dovoljno.
Story: Da li vam je kojim slučajem jedna od rođendanskih želja bila da dobijete unuke?
- Sinove smo učili da sve treba da ide po nekom redu, ali opet, šta god da oni odluče, bićemo uz njih. Takođe, pošto su muškarci, govorili smo im da ne razmišljaju samo na osnovu strasti, jer posle nje treba da ostane i nešto na čemu će se graditi porodica. S kim god da si, ona prođe za šest meseci ili u ovo moderno doba možda za dan ili noć. Malo sam ispala iz tokova. (Smeh)
Story: Jeste li prestali da gasite svećice na torti i zamišljate rođendanske želje?
- Od želja ne odustajem! (Smeh) Uvek neku poželim, kad već imam priliku, a kažu da se te uvek ispune. Torta je uvek tu, nekada i više njih, samo što smo sada svi na dijeti u kući pa ih samo merkamo! Inače, bilo je tu raznih dogodovština za rođendane, jer to su uglavnom bile žurke iznenađenja.
Story: Maštate li još uvek kao devojčica?
- Dete mora da živi u svakom od nas. To vam daje priliku da se igrate, da život bojite nekim vedrim bojama. Prevara je da treba biti ozbiljan, zamišljen, opterećen, jer to vas vodi u bolest. Uostalom, mnogo razmišljanja vodi u negativne zaključke, a to dalje u depresiju. Prema tome, od dece treba učiti – kako se stalno igrati, uvek sebe stavljati u epicentar života i kako se do kraja boriti da dobijete ono što želite.
Story: Ima li neke simbolike u broju 55? Kako sebi izgledate danas i jeste li zadovoljni sobom?
- To bi vam numerolozi bolje objasnili, ali što se mene tiče, sviđa mi se taj broj. Zadovoljstvo sobom crpite iz toga kako živite, da li ste vedri i veseli, a ne iz brojnog stanja godina. Mislim da se po meni vidi da živim onako kako sam oduvek želela, porodica funkcioniše kako treba, bavim se poslom koji volim i u tome imam podršku publike širom sveta. Bilo bi neskromno i nerealno da kažem kako nisam zadovoljna. Uostalom, širina osmeha govori koliko ste u životu zadovoljni.
Story: Pamtite li kako ste s 15 godina zamišljali sebe kada budete imali 55?
- Nisam išla tako daleko, ali hajde da kažemo da je ovo što danas živim najpribližnije onome kako sam svoj život zamišljala.
Story: Suprug vas uvek iznenadi nekim neobičnim poklonom, kao što je bio automobil za 50. rođendan. Šta je Boba ove godine spremio?
- Suprug i sinovi uvek me obraduju stvarima koje veoma volim, ali najdragocenije je to što one dolaze od njih.
Story: Bliži vam se i godišnjica braka u decembru. Planirate li da 24 godine te zajednice obeležite na neki poseban način?
- Nemamo tako dugoročne planove. Takve stvari odlučimo veče pre ili toga dana. Sve zavisi od toga gde ćemo biti.
Story: Jeste li i dalje zaljubljeni jedno u drugo?
- Zaljubljenost je hormonsko stanje i treba ga iskoristiti do daske. (Smeh) A ljubav ne treba nikada da se potroši. Treba razlikovati te dve stvari, a mi smo to naučili. Zato i trajemo ovoliko.
Story: Zatreperite li i danas kad vas suprug poljubi?
- Nismo od onih ljudi koji se cmaču i drže za ruke u javnosti jer uopšte nije potrebno nikakvo glumatanje presrećnog bračnog para. Jednostavno, vidi se da li dišete jedno za drugo. Lepo nam je kada otputujemo negde sami, svesni da brak moramo da negujemo i čuvamo. Otkako su nam se deca rodila, izdešavalo nam se toliko toga da maltene nismo imali vremena da budemo posvećeni jedno drugome, što je hrana za dušu.
Story: Daje li vam ljubav najveću snagu kad je najpotrebnije?
- Uvek! Ljubav mora da vas pokreće. Čim nemate motiv, nemate ni želje, a kad toga nema, život postane monoton.
Story: Leči li zagrljaj bolje od bilo kog leka?
- To mogu da potpišem! Zagrljaj je doživljaj pripadnosti, prisniji čak i od samog poljupca. A potom, poverenje je najmoćnija kategorija među ljudima i na to sam veoma osetljiva. Ono mora da se neguje, ali i proverava kao konto u banci.
Story: Koliko vam je bilo lakše da prevaziđete gubitak oca pre pet godina i majke prošle godine, kada ste imali podršku i pažnju supruga?
- Boba mi pruža ogromnu podršku i kada se nad moje raspoloženje nadviju tamni oblaci, vidim da je moj izbor partnera bio pravi. Nas dvoje spojili su teški trenuci koje smo proživeli zajedno, ne samo ono lepo što smo jedno drugom darivali. A to je velika stvar.
Story: Dakle, Boba vam je najbolje rame za plakanje?
- Verujem i drago mi je da nismo pogrešili što smo birali jedno drugo. Kada smo se one čuvene 1991. godine venčali, počinjao je raspad Jugoslavije, bilo je tužno, a ja sam ispala kolateralna šteta te zemlje. Prognoze medija o opstanku našeg braka bile su 50:50, ali drago mi je što je vreme pokazalo da smo bili u pravu. Obično ljudi kada se žene i udaju misle da je to do smrti, međutim, život pravi neke druge planove. Nas dvoje bili smo oslonac jedno drugom svih ovih godina i kad je bilo najteže, ali i najlepše. Jer, kada je teško obično imate najmanje prijatelja, a kada je lepo i lako, mnogo je onih koji se bore za ulaznicu da budu pored vas. Što smo stariji, svesniji smo toga da smo odnegovali pravo prijateljstvo između nas.
Story: Predosećate li da je sada sve ružno iza vas?
- Kad sam prošle godine po drugi put polomila ruku, odlučila sam da se to više ne dešava. Imam hiperaktivni mozak pa se često pitam kako je moja majka izdržala sa mnom. Verovatno sam se dosta trošila na karijeru, ali i na porodicu, i nisam stigla da razmišljam o sebi. Sada sam uskladila brzinu mozga i pokreta, tako da, samo bože zdravlja, i biće svega.
Story: Da li je rođendan možda prilika i da se preispitate?
- Kada vodite veliku kompaniju, ne preispitujete lične, nego poslovne ciljeve. Grand je svoje poslovanje podigao na najviši mogući nivo onog trenutka kada je u našu poslovnu priču ušla kompanija United Media. Od tada je krenula i Grand TV i brojni formati koje emitujemo na TV Prva. Moj rođendan, kao što rekoh, nije prekretnica zato što ja ne živim na etape i rate, nego usput. Dok obavljate sve poslove i deca vam rastu, vi živite. Nisam sklona filozofiji, već sam neumorni radoholik koji nema ograničenja u ciljevima. S tim u vezi, nemam ni nameru negde da idem da bih se preispitivala i svodila račune.
Story: Intimno slavlje obeležili ste usred turneje. Po čemu ćete pamtiti ove velike koncerte na Balkanu?
- U ljubljanskoj dvorani Gospodarsko rastavišče imala sam impresivan koncert u svakom pogledu i izuzetno mi znači podrška publike. Od Sofije i velikih koncerata nikada nisam imala tremu. Ne mogu da dočekam da izađem na binu, a jedan od mojih najvećih koncerata u karijeri bio je baš u Bugarskoj, u Sofiji na stadionu Vasil Levski.
Story: Kakvi su vam dalji planovi u poslu nakon singla Ljubav nova i turneje?
- Prvo skoči pa reci hop!
Story: Kad pogledate iza sebe, postoji li još nešto što vam nedostaje u životu?
- Čovek ima želje i projektovan je da želi uvek više, dalje i bolje. Želja ima, ali teši me što znam da su lako ostvarive.
Razgovarala: Jasmina Antonijević Milošević
.jpg)
