Izvor: Politika, 22.Maj.2012, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lengdon na zadatku u Evropi
Den Braun piše četvrti nastavaka sage o avanturama harvardskog profesora verske ikonologije i simbolike
Den Braun polako i daleko od očiju javnosti piše četvrtu knjigu o avanturama harvardskog profesora Roberta Lengdona nakon što su tri prethodna romana „Anđeli i demoni”, „Da Vinčijev kod” i „Izgubljeni simbol” prodati u ogromnim tiražima.
Autor provokativnih bestselera otkrio je nedavno na jednom dobrotvornom skupu u Nju Hempširu da je istražio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sav materijal i da sada samo piše.
– Roman će biti smešten u Evropu, na najfascinantnijem mestu na kome sam ikada bio – kazao je Braun, a prenose svetske agencije.
Američki pisac je protekle decenije stekao svetsku slavu trilerima o tajnim organizacijama i šifrovanim porukama, ali se retko pojavljivao u javnosti i slabo otkrivao planove. Ni o četvrtoj knjizi u kojoj je junak Lengdon nije želeo da kaže ništa više osim da će se radnja odvijati na Starom kontinentu, i da je za tu priči godinu i po dana kopao po arhivi.
Na pitanje kada će roman izaći, odgovorio je:
– Kada bude bio gotov.
Braun je, međutim, objasnio šta nadahnjuje sve njegove trilere sa Lengdonom – detinjstvo pored majke koja je svirala orgulje u crkvi i oca, profesora matematike. Tako je od malih nogu počeo da razmišlja o svetu dvojako – religiozno i naučno.
Inspiraciju i dalje crpe iz rituala odlaska u crkvu sa majkom, ali i razgovora sa ocem koji ga je učio da stalno postavlja pitanja. To što u romanima traga za zatvorenim verskim grupama i skrivenim jevanđeljima Braun objašnjava svojom radoznalošću kojoj je crkva htela da stane na put kada je imao 13 godina. On je tada pitao lokalnog sveštenika šta misli o protivrečnostima teološkog i naučnog učenja na šta mu je pop rekao: „Dobri momci ne zapitkuju”.
Braun je započeo seriju „Anđelima i demonima” (2000) o Langdonu koji ulazi u trag iluminatima, tajnom društvu za borbu protiv katoličke crkve. Usledio je „Da Vinčijev kod” (2003) u kome isti profesor otkriva tajne organizacije Opus dei i skrivene poruke u slikama Leonarda da Vinčija. Braun se tada zamerio brojnim vernicima i hrišćanskim crkvama jer je u romanu tvrdio da se Isus Hrista oženio Marijom Magdalenom i da je sa njom dobio dete. Istoričari i teolozi su odbacili tvrdnje „Da Vinčijevog koda” kao neosnovane, ali je roman preveden na 40 jezika i prodat u 80 miliona primeraka. Na osnovu ova dva romana snimljeni su i istoimeni filmovi sa Tomom Henksom u glavnim ulogama.
----------------------------------------------
Ko smo? Odakle dolazimo?
Braun je kazao da radi u pidžami i da seda za računar već u četiri ujutru. Izbriše devet od deset otkucanih strana, ali tvrdi da još nije osetio stvaralačku krizu. Kada su ga pitali šta savetuju početnicima, Braun je kazao da mladi autori treba da se obrazuju i pišu o onome o čemu bi voleli da čitaju.
Za Brauna je to pogled na svet iz crkvene lože i laboratorija učenjaka.
– Kako da razumemo priču o Adamu i Evi u svetlu modernog evolucijskog znanja – zapitao se dodajući da su religija i nauka neophodne da bi čovečanstvo odgovorilo na pitanja: odakle dolazimo, ko smo i šta se sa nama događa kada umremo?
J. S.
objavljeno: 23.05.2012.
