Izvor: Glas javnosti, 11.Nov.2009, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leče i Silvana i „Nirvana"
Uz dvadesetak minuta vežbe, čašu vina i tablu crne čokolade, dnevna doza omiljene muzike sasvim je dovoljna da srce očuva zdravim. Bar tako tvrdi Predrag Mitrović, kardiolog u Urgentnom centru KC Srbije i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji svojim pacijentima već neko vreme, uz lekove, kao redovnu terapiju, prepisuje i slušanje omiljene muzike.
- Nije to ništa novo, jer je još Pitagora patentirao muziku kao terapiju. Lečenje muzikom odavno postoji, ali nikad nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << klasifikovano koja vrsta, ritam, frekvencija, tonalitet... Dosad se muzika delila uglavnom na onu koja na ljude deluje smirujuće i onu koja deluje agresivno. Upravo na osnovu toga se gledao uticaj na bolesnike i to se koristilo u psihijatriji - priča Mitrović dok objašnjava da muziku pacijentima bira prema afinitetu i zdravstvenom stanju.
Pomažu i narodnjaci
Tako su se na spisku „lekova“ našli razni muzički žanrovi - od narodne i pop muzike do džeza i rokenrola. Bezmalo od Silvane do „Nirvane“.
Istraživanje koje je Mitrović nedavno sproveo, a potom i predstavio kolegama na nedavno održanom Evropskom kongresu kardiologa u Barseloni obuhvatilo je 740 bolesnika, od kojih je jedna polovina dobijala dnevnu dozu „muzičkog leka“, a druga ne. I zaista, pokazalo je da su pacijenti koji su se oporavljali od srčanog udara koji su slušali muziku mnogo ređe imali ponovne udare, anginu pektoris, operacije na srcu i srčanu slabost. Uz to, i krvni pritisak im je bio niži.
- Obe grupe ljudi su po kliničkim karakteristikama bile slične, reč je o pacijentima koji su doživeli infarkt nakon operacije na srcu. Svakom od 370 pacijenata u grupi za slušanje muzike morao sam najpre da pronađem odgovarajući muzički žanr. Najčešće su to bili ljudi koji slušaju narodnu muziku, pa sam njima i davao da slušaju baš narodnjake, jer bih u suprotnom verovatno izazvao suprotan efekat. Naime, postoji takozvani refleks zenice.
Istorijat
Praksa terapije muzikom uvedena je još kada su bolnice uočile emotivno i fizičko poboljšanje zdravstvenog stanja ranjenih ratnih veterana tokom Drugog svetskog rata, a u novije vreme se ta terapija pokazala efikasnom i kod ljudi koji imaju problem da izraze svoja osećanja. Iako se kao naučna disciplina razvila tek tokom dvadesetog veka, muzikoterapija je od pamtiveka bila prisutna u svim kulturama. NJene početke srećemo u učenjima antičkih škola, biblijskim izvorima, šamanskim ritualima, teološkoj literaturi...
Uzeo sam osam vrsta muzike, klasičnu, rok, džez, zvuke prirode, pop instrumentale i tako dalje... Stavljao sam im slušalice i puštao raznu muziku, a ako bi im se svidela, zenice bi im se širile u roku od 30 sekundi. Nakon toga se utvrđivalo od čega boluju, da li imaju hipertenziju, anginu pektoris... Na osnovu svega toga, nalazio sam vrstu i frekvenciju koja im odgovara - kaže Mitrović i objašnjava da je najteže bilo naći muziku čiji ritam odgovara, te je uz svoju veliku kolekciju ploča i diskova često tražio i pomoć muzikologa.
Tek tada je pravio kompilacije od 70 minuta za svakog bolesnika ponaosob, koju je ovaj morao da sluša svaki dan, minimum dva puta po 12 minuta, i to u naredne dve godine.
Klasika za sve
Većini ljudi, kako je utvrdio, prija klasična muzika i na nju su dobro reagovali čak i oni koji je inače ne slušaju.
- Bah, Betoven i Mocart su delovali povoljno na ljude, Vivaldi je, opet, često ubrzavao krvni pritisak, dok su od narodnjaka pacijentima uglavnom prijale balade Silvane Armenulić i Lepe Lukić. Dobro su im legle i sevdalinke... Od džeza sam im puštao uglavnom pesme u sporijem ritmu, Glena Milera, Dejvid Memet trio. A, oko dvadesetak mladih sa infarktom miokarda koji su uglavnom slušali rok dobro su reagovali na balade „Van Goga“. Prijale su im i one hevimetal balade, Metalika, Foriner, Jurop, Motli Kru... Nekima smo mešali više vrsta muzike - objašnjava beogradski kardiolog.
Doktor Mitrović, međutim, kaže da se ovom vrstom terapije ipak ne može baviti ma ko. Jer, muzikoterapeuti moraju biti izuzetno muzički obrazovani i svestrani što se tiče žanrova, jer je potrebno utvrditi algoritam svakog pacijenta, pa on sam, upravo iz tog razloga, ubrzano privodi kraju i Muzičku akademiju. On sam se u slobodno vreme bavi rokenrolom. Svira u grupi „Šablon“, koja je izdala jedan album. Pre koju godinu izdao je i roman o dogodovštinama sa svojih dežurstava u Urgentnom centru.
