Izvor: Glas javnosti, 27.Maj.2008, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
La Rambla - najmanji, a najlepši bulevar
Barselona ima nekoliko prelepih bulevara - Gran Vija, Dijagonal, Meredijana, Pase de Gracija, ali pravi duh evropske metropole sa oko 2 miliona žitelja najbolje odražava 1,5 kilometara dugo šetalište La Rambla.
Netipičan bulevar, unikatno urbano šetalište La Rambla, oplemenjeno je istorijskim simbolima i obeležjima kosmopolitskog metropolisa Mediterana. Počinje na obali mora, od spomenika Đenovljaninu, koji je za račun španskog kralja „slučajno“ otkrio Ameriku, a da to >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nije saznao do kraja života. Taj kralj, Ferdinand Aragonski, osnovao je špansku državu, ali i zloglasnu inkviziciju. Međutim, učinio je pravu stvar oženivši se sa Izabelom od Kastilje, zahvaljujući čijoj vidovitosti i pomoći je Kristifor Kolumbo uopšte krenuo preko Atlantika.
La Rambla de Barselona, kako glasi puni naziv ulice, ide koritom isušene reke do Trga Katalonija, a potom nastavlja trasom nekadašnjih Ferdinandovih gradskih bedema, pod imenom La Rambla de Katalunja. Srednji deo je posvećen šetačima, a sa strane su trake za automobile. Prvi deo bulevara, u srcu istorijskog jezgra grada je zelena gradska oaza, čiji drvoredi i travnjaci opijaju mirisom i koloritom raznovrsnog i neobičnog cveća.
Šetnja uzbudljivom gradskom avenijom počinje od pomalo uspavanog gotskog Pomorskog muzeja iz 13. veka. To je bilo nekadašnje brodogradilište u kojem je Kolombo obezbedio „Ninu“, „Pinta“ i „Santa Mariju“, tri jedrenjaka za put u istoriju. Samo korak odvaja stoletnu tišinu od buke živopisne promenade. I danju i noću La Ramblom odjekuje muzika uličnih svirača. Na trgu ispred opere „Gran teatre del Liceu“ nastupaju i igrači. To što oni rade mi bismo nazvali flamenkom, ali Katalonac bi se strašno uvredio, jer to je neka njihova autohtona narodna igra neprevodivog imena i prilično bučna. Prigušuje i jeku kafića, diskoteka ili barova, kojih je u La Rambli bezbroj. Na svakih desetak metara je i pokoji kip običnog čoveka u nekom poslu.
Barselona
Glavni grad Katalonije ima oko dva miliona žitelja. Pre 23 veka, grčki i rimski naseljenici potisnuli su Ibere i osnovali naseobinu Barcino. Potom su došli Kartaginjani Hamilkar i Hanibal, ponovo Rimljani, pa Vizigoti, Arabljani i Mavari. Od XV veka vlast su preuzeli Španci (Aragonci, Kastiljani i Katalonci).
U oči pada čudna, čak zastrašujuća ornamentika crkve Betlem. Gradili su je jezuiti i jedini je trag njihovog mračnog boravka u Kataloniji. Uprkos prijatnoj kakofoniji na La Rambli, jasno se razaznaje cvrkut raznovrsnih ptica, jer to je mesto mnogobrojnih prodavnica sa kućnim ljubimcima, naročito pernatim, čije je oglašavanje poput vapaja za slobodom. Valjda se zbog tog ptičjeg krika u krošnjama La Ramble okupljaju svađalački raspoloženi vrapci, od kojih bruji ceo kvart.
Već na prvom ćošku pleni lepotom palata Guel, nacionalni spomenik. Fasada fascinira detaljima od gvožđa, a centralni hol lepotom i skladom umetnosti prošlih vekova. Stotinak metara dalje je Bokerija, najčuvenija pijaca na kojoj može da se pronađe svaka postojeća voćka na globusu. Na narednom skveru je fontana od metala, za koju tvrde da ledenom vodom začara posetioce, da uvek žele da se vrate u Barselonu.
La Rambla de Barselona je stecište omladine i turista. Intimnost u „svetskoj“ gužvi daju ušuškani lokali, kafići, pekare, picerije, poslastičarnice, ali i izuzetno otmeni restorani. Prodavnice su priča za sebe. Nema čega nema, ali prednost imaju parfemi, nakit, satovi, umetnički predmeti, specijalizovane prodavnice duvana i pića, afrodizijaci i magični napici, kao i božanstveno mirisno cveće. Gusti drvored sredinom ulice uokviren je zgradama iz prethodna dva, čak i tri veka. Te arhitektonske vrednosti Katalonci su na nivou ulice primerili potrebama vremena u kojem žive. Kupovanje je pravo zadovoljstvo, a ukoliko imate sklonosti ka umetnosti, na svakom koraku se preporučuju galerije, knjižare, antikvarnice i prodajne izložbe narodne radinosti. Na „Placa Reijal“ oduševiće vas kandelabri i neobične forme drveća. Dizajnirao ih je čuveni Antoni Gaudi, velikan španske i evropske arhitekture. Oko fontane Tri gracije je niz terasa i barova koji služe „tapas“ i pivo u vrčevima. Španci imaju običaj da pred večeru u nekoj kafanici sa prijateljima provedu takozvani „sat za aperitiv“. Reč „aperitiv“ u ovom slučaju podrazumeva i laku hranu, tj. neku vrstu hladnog predjela. Može da bude od maslina, avokada, artičoke, dimljenih školjki, šunke, ribljih fileta, sipe, puževa, pečurki, krabe, prženih račića, dagnji i mnogo čega drugog. Naravno, ne odjednom! To zovu „tapas“. Ukoliko vas na ovaj trg put nanese u nedeljno jutro, fasciniraće vas pijaca kolekcionara poštanskih maraka, najveća na svetu.
Kilometar i po puta kroz istorijsko i moderno središte Barselone, predivnu La Ramblu, završava se na grandioznom trgu Katalonija.
